Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

СРБИ И ХРВАТИ 465

Конављани, Пераштани, Шрчањани, Доброћани и Барани), или им је у новија времена закон овај на силу наметнут (као н. п. у Хрватској у Жумберку, и по другијем мјестима).“)

Као што је познато по свједочанству К. Порфирогенита, Хрвати су се у наше крајеве доселили у првој половини седмога вијека (кад п Срби у Маћедонију п Илирик). Дошавши амо они су се раздијелили на двоје, па се једни намјестили у данашњој Хрватској граници, у Турској Хрватској и у Далмадији, а други остали у Панонији између Драве п Саве. Границе овијех првијех (Далматинскијех) Хрвата назначују се: поред мора к југу ријека Цетина, к Херцеговини Имоски, а 6 Босни Лијевно, ријека Врбас и град Јајце, а столице њиховијех владалаца биле су Биоград код Задра и Бихаћ више Трогира; за Панонске пак зна се да је столица била у Сиску, али границе области њихоке теже је назначити него онијех првијех. Што у данашње вријеме има Икаваца (који су постали од Чакаваца) преко овијех граница на све стране, то није чудо никакво: тако н. п. и Кара-Влаха има на десној страни Дунава и у Бугарској и у Србији, који су у различнијем догађајима амо испрелазили; тако и Чеха, Словака и Бугара има по Банату.

Хрватски родољупци садашњега времена, видећи да је Чакаваца према Србима тако мало и желећи Хрвате умножити макар какијем Олавенскијем племеном, не само нијесу марили да истражују гдје станују данас Чакавци и колико их има, него се још срде и на мене што се о томе трудим;“) али ћу ја и овдје опет да кажем јоште што о данашњијем Чакавцима, не ради поменутијех Хрватскијех родољубаца, него ради познања нашега (Славенског) народа.

Главна су станишта данашњијех Чакаваца острва или отоци Јадранскога мора од Истрије до иза Корчуле. Осим овијех мјеста они станују: 1) поред мора од Ријеке до иза Сења; 8) у Далмацији у гдјекојијем приморскијем мјестима,

1) А врло ласно може бити, да су гдјекојима и од опијех предњијех Млечићи на силу наметнули Римски вакон, јер је познато да су у свима онијем приморскијем мјестима која су они с воде бранили и сватда држали били људи само закона Римског, а што они с воде нијесу могли бранити, него је Турпима харач плаћало, оно је понајвише закона нашега.

2) Ја сам прије неколике године молио знатнота Словенца Т. професора Кљуна да би ми преко својијех пријатеља у овоме што помогао, пак су у Затренскијем повинама за то викали и на мене и на њега!!

ТРАМАТ, И пОлЕМ. СПИСИ в. ст. К,, 1. 30