Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

466 СРБИ И ХРВАТИ

као н. п. у Омишу, у Спљету, у Кастелима, у Трогиру п у Шибенику; али се у свијем овијем мјестима осим Омиша п Трогира у језику умаљавају мало по мало сваки дан; у Опљету и у Кастелима мијешајући се једнако са сељацима већ бу и Језик свој готово помијешали са СОрпскијем; у Шибенику изван града у вароши нема их никако, а и они који су у граду поред мора, сад због пароплова, који ондје ради товарења угља готово сваки други дан стају, све више и више мијешају свој језик са Српекијем. У Задру готово је сва служба од Чакаваца са острва, и они се ондје не могу посрбпти, него ће се многи поталијанити. 8) Чакаваца има по у Хрватској војничкој. граници, особито у Оточкој регементи, него по свој прилици и они свој језик све више и више мијешају са Орпскијем; 4) њих има много у западној Мапарској п у сусједној ондје Аустрији готово до Беча, које Бечлије обично зову Восеркроботн. По свој прилици су ови свој језик мало измијешали са Словенскијем, али се у главнијем разликама опет познаје да су Чакавци. — Колико у свијем овијем мјестима има Чакаваца ја при свој жељи и труду до сад нијесам могао дознати.

Да речем сад још коју ријеч и о нашијем Ихавцима који су нама свакојако ближи од Чакаваца. Срби свакога човјека који је Римеке вјере а говори нашијем језиком обично зову Јокцем (а Мамари кажу: папишта рац, то јест: Србин Римскога закона). Алп се Шокци између себе олет разликују: једни говоре чисто Српски, само што мјесто је или е на поменутијем мјестима изговарају и, а други осим особитијех појединијех ријечи у гдјекојијем ријечима на другијем слоговима глас растежу или оштрије изговарају него што се чини у Српеком језику, и по томе се одмах како отворе уста познају да су Шокци. Ови први имају готово све обичаје као и Срби Грчкога закона, п у Бачкој, гдје их има врло много, вову се Буњевци, у Барањи Бошњаци, а у војничкој Хрватској граници осим. Буњевци гдјешто и Маџари п Маџуке: и за њих се све приповиједа да су се доселили из Босне пли из Херцеговине. Овако као Буњевци говоре Шокци и по Далмацији и Босни и Херцеговини. Вриједно би било управо дознати за што се они други или прави Шокди у језику онако разликују од чистога Српског језика: ја бих сад рекао да је томе узрок што су се Буњевци или Бошњаци одавно посрбили, а ови други доцније, пи може бити да су постали од