Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

582 Ј. СТЕЈИЋ О ВУБОВУ ПРЕВОДУ „НОВОГА ЗАВЕТА“

|] со

и овшма подобне рфчи, коима се сва стварђ, као собственвмљ именомљ увданпутђ и свагда еднако и подпуно каже. Но ако л и желимђ, да ме овакове рфчи за нашђ кнљижевими езнкљ задржимо, зато опетђ не велимљ, да не треба никако покушавати, 66 ли се и како бн се кон одљ нљи добро србски мотла казати; само да не изиђе на пр. Грамматика: езмковка, езичница, или 'Исторји: догодовштина, Агрикултура: тежатничтво, и Т. п.!

— Кадљ намђ већђ потреба стоп, да тражимо помоћи за нашљ кнљижеванљ 63зМЕљ у езшку старо- (или црквено-) славенскомђ, то налавимљ да в нужно, да 1оштђ сва Орбинђ, кон е наумјо списателђ бвти, мора и ован нашљ старкш езБЕљ учити и „колико е могуће више“ научити. Нека ммеле други како в коме драго; али п, одђ мов стране, меелимђ и држимљ, да ве добро за насђ и по нашемљ езмку бело, што 'емо мм у нашимљ народнемљ школама колико толико нашљ старнћ Славенски взниљ познали и научили, и да б6 не мала штета или, болђ казавши, несрећа бвла, ако се јоштђ и у напредакљ небе. кодђ насљ, особито у већимљ школама, на пр. у философическимђ или старимљ гимназјилнетмљ классама и у Богословји, старо-славенски учило. —

в) Наппосле, кадљ што пишемо, да добро пазимо и дотеруевмо, да намђ слогђ или саставђ взнка буде управо србевли, дакле као што 6 онђ свопственђ и природанђ нашемђ „народномљ“ говору, слажући га само по правилама кнљижевне углађености п уредности, кол могу бнти, а и есу доиста, за свак кнђижевни! езнЕкљ вднака. Правилно дакле и лбпо да пишемо! Ко не уме а лако, Богђ ме! 1оштђ засадђ п Елве —- тако писати, нека сђди болдћ сљ миромљ, па нека чита што други напишу. „бств“ рећи 'ћешљ ми, „али ко види и признав кодљ насђ, да не уме добро и лбио србски писати2г“ Тако в, у зао часђ! Зато намљђ в сила нужна она кнљижевна труба, кон свачио ругобу и срамоту, пл свачпо заслугу и валаноств обнвлоов и лснммђ гласомћ по свђту разноси, у том едне одљ недостопнм у кнљижеству исправлаоћи, а друге ућуткавалоћи, достонне пакљ похвалклоћи и на болћ 1оштђ подстрекавалоћи, дакле — критика !!

8) Г. Вук наводи, као што е тамо вепе речено, 49 „Олавенски,“ 41 одљ Славенски „посрблфин“ и 94 „начинђие ране“ нов ву овомљ свомљ преводу Новога завђта сљ рђчима „народнимљ“ помбђшао. А. самљ само у предговору нфговомљ, у Евангелио по Матер и у посланици Апостола Павла Римлианима преко тога нљимљ ставлћнога числа тоштљ и ово таковвг иствг рђи нашао: премудрост, држава, утвар[а], свјетлост, мрзост, смисао, обред, дјело, књижевник, супарник, тајност, мучитељ, завјес, промјена, западни, на'д, прилог, владичанство, савјет, савјетник, начелник, утјеха, провиђење, свештенство, књижевност, читатељ, понизност, погибао, апостолство, вјерност, једнакост, корист, рјечитост, створење, твар, кротост, богомољство, богатство, љубазни, неисказан, достојан, услишен, нељубаван,| безводни, смјеран, кротак, знатан, блажен, божанствен, гњев, судни, опште, спасеније, унутрашњи, пророковати, преластити, распространити, разгњевити се, утјешити се, наслиједити, саблажњавати, љубити, уготовити, творити, недостати, отврдоглавити, назначити, доказивати, раздражити, супроћати се, поб[и]|једити, промишљавати, просв[и |јетлити, начин мишљења, будући да су, зли будући, бивши убијен,