Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

Т. СТЕЈИЋ О ВУКОВУ ПРЕВОДУ „НОВОГА ЗАВЕТА“ 581

6) Да безђ праве и освђдочене нужде не узимамо и не „задржавамо“ никакву рбчђ изђ „старо-славенскога“ за нашљ „србске“ езвткљ; ерђ е ближа кошули одђ одеће. Али оне рфчи, ков ћемо одтудљ по нужди „узети“ и „задржати,“ да гледамо да 1И напшре „посрбимо“ ако се никако посрбити могу, и тако само оне између нђи, ков се никако не могу посрбити, зато, што после или нигди ништа небљг значиле или бБГ друго нешто а не оно, што 'смо у нљима тражили, значиле, да оставимо онако, како 'су се тамо у ономђ нашемљ старомљ езмку затекле. Остале пакљ потребне и нуждне намљ рфчи, ков не можемо у „народномЂ езшку“ наћи, да њу напредакђљ „правимо“ или, као што се пре говорило, да „кувмо,“ но све „колико е могуће више“ по кров и виду „народне. рђч,“ дакле тако, како бб 1И свакји правеш, слбдователно и „набпрости Орбинљ, кадљ бнрму затребало, казао.“ Па онда како ове „начинћне,“ тако и оне „славенске“ и одљ „славенски посрблћне“ да „мбшамо“ и да „помфшамо“ сљ ималоћимђ рфчима нашега „народногљ“ езшка. — (Овако самђ н, ако се не варамљ, месло свагда, па и изразјо се доста исној едномљ, у ономљ „писму моему Милану,“ у ТУ. ЕНБ. : Забава; за разумљ и срце, Буд. 1836).

Разуме се, да 'ће између ов „начинђим“ рфии млоге бвти „називословне,“ или „техничке“ и „терминоломиске“ рфчи, ков 'су намљ „потребне и нуждне“ за млоге ствари п за млоге строго научне предмете, за ков у „народномљ езмву“ ни рфии ни имена нема, о коима Јемо ме, на жалост, досадђ врло мало писали и ков, као што знамо, је могуће нити е кнљижевна прилика, описивателно или млогимљ и различни рфчима казати. Али ако и гди, овде намђ се здраво чувати треба, да не прегонимо. Сваку „техничку“ и „терминоломиску“ рфчБ не можемо ни ме начинити; него морамо млогу такову изђ страннт езвка узети и задржати, особито ако намђ в она већђ готово као и свол позната, или ако она готово у свима кнљижевнмимљ езнцима право грађанства има. Овакове су рћчи на пр. Актђ, Аксјомљ, Академн, Амнистан, Антропологи, Анатомлн, Аристокраша, Аритметика, Архива, Астрономн, Апотека, Банда, Банка, Балљ, Берза, Баталлонђ, Географиа, Геометрја, Геолоти, Грамматика, Гимназн, Демокраши, Депешђљ, Деспоша, Диктаторђ, Диплома, Дипломатђ, Дипломац!и, Дисциплина, Л1ета, Драма, Евантелје, Електрисмљ, Економаи, Енциклопедја, Еписода, Епосљ, Епоха, доолопн, доотомја, '"Идраулика, Индустрли, 'Ипотека, Идеа, Идилла, Исторји, Кабинетђ, Кандидатљ, Канцелларји, Капиталистђ, Карикатура, Касса, Комедја, Комивкљ, Коммессарљ, Кометђ, Компанји, Компасљ, Концертљ, Криминалљ, Логика, Логогтрифђ, Магнетђ, Математика, Матерја, Малоратљ, Метафисика, Метаморфосљ, Механикљ, Механика, Министерђ, Министерство, Моделљ, Монархљ, Монарх, Монета, Монополљ, Музика, Нумисматика, Ода, Океанљ, Опера, Патосљ,| Патолоти, Пасквила, Па'рђ, : Пенаји, Планљ, Планета, По'лђ, Политика, Полиша, Џовтљ, Повза, Пошта, Практика, Проблемљ, Психоломн, Публикумђ, Рекрутљ, Република, Реторика, Реформа, Реторљ, Сатира, Сатирикљ, Секта, Сцена, Стихљ, Оофисма, Софистљ, Такса, Театорђ, Телеграфљ, Теокраши, Тестаментђ, Терашл, Техноломи, Тонљ, Титула, Тратедл, Философ!а, Фисика, Фистологпа, Финанши, Флота, Форма, Характерљ, Характеристика, Хармони, Хемли, Штабљ, Штатистика, "Штафета и млоге друге оваке

о о

ко =

ГРАМАТ. И ПОЛЕМ. ОПИСИ в. ст. К., ш1. 91