Građa za zakon o Beogradskoj opštini

|

Кад цела Србија страда од ова два недостатка, колико тек мора да пали отуда елита српског рода, најкултурније парче српске земље — Београд:

Он је без мало од 1806. у српским рукама а доживео је за то време свега два закончића (трошарински и грађевински) — зато и јесте овакав.

Као рођеном Београђанину познате су ми скроз месне прилике београдске, а као одборнику општинском, дала ми се прилика, да уповнам цео механизам данашње општ. администрације. Зато није никако чудо што делим мишљење евих мислених људи и свих својих другова у Одбору, да је први корак за, унапређење Београда, доношење оделитог закона за њЊ.

Да бих олакшао посао позваних чинилаца, који имају да спреме тај закон, сматрах да им неће бити на одмет, ако одужујући према своме родном месту један грађански дуг, њима отавиш до руку своје опаске и искуство у облику кодификоване грађе.

Колико овај начин излагања мисли може бити згодан за чланове каке законске комивије или одбора, толико је незгодан за шири круг читалаца, јер излаже поједине одредбе без мотива, објашњења и њихова правдања,

0 тога ће бити потребно, да. се тенденција ове законске грађе у главним потезима објасни.

На првоме месту пашће у очи, да ву све одредбе о изборима општинским из овог закона, избачене. Ово је учињено с тога што ве желело, да закон оеоградски буде сачуван од партиског трвења и борбе, који могу бити тако кобни за, његово доношење, а доцније за његов опстанак у целини.