Građa za zakon o Beogradskoj opštini

-

МЕ

Даље, код ошшт. финансија спроведено је начело модерне науке, да општина по могућству има оделите порезе од државних и на другој основи.

Увођењем многих, нових непосредних пореза дата је могућност, да се за коју годину постигне постпуно елиминирање трошарине, изузев можда на алкохолна пића.

У глави која говори о културном унапређењу Београда, обратила се нарочита пажња на њењегово неразумно ширење. На подизање пред: грађа, као што ву Ново Селиште, Булбулдер, Јовиновац, Топчидерско брдо и т. д. која су учинила да је Београд један од најскупљих и најнеуређенијих већих градова у свету; а несумњиво најнездрави ја варош у Европи- –пошто данас умире у Београду више одраслих људи само од једне туберкулозе плућа (169) него што умире на пр. у Лондону (149) од свих сто и толико разних болести, којима се понови медецинска наука, да их је пронашла. —

Многе одредбе о уређењу кафана, продавница (дућана) и о заштити народног здравља изгледаће великој маси Београђана и чудновате и сувише строге. Исто сам тако уверен, да ће многе новине за наше законство као и прибављање санкције сваком члану овог закона бити зазорне чак и нашој правничкој интелегенцији, која је одрасла, за минулих тридесет година, под звездом демагогије чав са престола час са клупа сеоских механа.

Требало је написати закон за нешто о чем читав народ нема ни речи а камо ли појма. (за „варош“ „муниципију“).

Познавајући све наше недостатке карактера, у шта долази међ прве редове тромост у извођењу рефорама, урођена рутина, консерватизам