Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ij braku istom dobiva žena svoje pravo značeiije. Radati i odgajati djecu je prirodna i majsvetija musija Žčiič. » Vise ić hvaljena žena, pošto ie rodila, nezo priie porođaja«. (B. Kama). Niena jie hvala to veća, što je više djece dala SVOmC l/l. Pod nekim stanovitim uavietima bila ie Jevrejima dopuštema ı bicamija — radi djece. Ipak se to me preporučuie, jer »dviić žene u kući — svada u kući«. (Midraš) Brak se upravo sklapa radi djece. U cdgoju djece žena ima glavnu riječ. Samo valiana žena odgojiće takvo potomstvo, koiemu će oma uvijek služiti kao uzor. Sada nam je jasno, zašto se obraćala tolika pažnia izbomu Žene i porodici, ız kole je proizašla. »Sinovi DODTImaju sve crie svoga karaktera, svoje vrline ı mane, od majčine porodice“.

»Kad diiete nauči govoriti, otac ga UČI toru i gOVOri S TIjiI hebreiskim iezikom ; ne uči li ca toru i ne govori li hebreiski, vriiedi kao da ca je sahranio». U tom vjerskom i nacionalnom odgoju Žene bi pomagale svojim muževima, ili bi same provele tai odgoj. Spoznaiući moć navike, maika Kabi Dose dovela ie svoje dijete u zipci u školu, da navikne slušati riječi tore. Jevreiska žena u talmudsko doba, koja ic tako riietko izlazila, posve predama djeci i kućanstvu, niie se skanjivals da sama prati svoje dijete u iešivu. Ma p-tanje: »GCime postaju jevrejske žene zaslužne?« — 5 a sliiedi jasai. odgovor: »One vode svoiu diecu u školu i dajn mogućnosti muževima da studiraju im Det ha-midrašu«. (Berahot).

Koje su mnogo hvalicne vrline jevreiske žene, koje svatko od njih traži? Čiui mi se, nilhova specilična vrlina, koia se

toliko ističe u talmudu, jest čednost i stidijivost. BnotJisrae!

cruot hen. »Kćeri su jisraelske čedme«. Ovako čedne žene živeći Jedino za svoju diecu i muža, nadoknad:Vatc Su SVC DrOlazno blaco, koje niie kadro usrećiti čovieka. »Bogat ie onaj, kojega jie žena čedina u svojim djelima«. (Šabat) Imao ie Jevrejin smisla za liepotu, volio ie lijepu žemu, ali »liepota Žene ie samo blaženstvo za muža«. (Sanhedrin). Kako smo rekli, DO svojoj prirodnoj naklonosti volila ie žena liiepe haljine, uzimala ie nakit — priie nego će muž doći kaći, Samo niemu ie ona želila da se dopadne. »Dobro ie, da ne uvede Čovjek miogo priiatelia n kuću« savjetovali su mudraci Ja sami uvVijereil, da ove riječi niiesu izraz muškarčeve liubomore, već odgovaraju čednoi naravi Žene. koia ie pripadala iedino svomič mužu. Midraš ovako karakterizira ievreisku ženu: Ne govori clasno, ne stupa oholo i ne smiie se na sav glas. Posve se protivi jevreiskom shvataniu, da žena izlazi nepočešliana, ZovoOri na Hlici sa svakim i covori glasno. da ie čuie u susiedstvu. Koliko, ie stidliiva bila ievreiska Žžema, me prema strancu ili vlastito mužu, već prema samoi sebi, naibolie ilustrira priča o Kim-

26

ro at

21 <

E