Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

fan). Bio je običai, da Čovjek na blagdane razveseli svoje ukićane raznim danovima. »Cime se obraduje žena?” Lijepim haljinama«. (Pesahim). Imamo mebrojeno dokaza, da su stari Jcvreji Živili vrlo ekonomski, a drugo i nije moguće kod naroda. koji se pretežnim dijelom bavi polioprivredom. Samo kad se radi o ženi, nieriom zadovolistvu i ugodnosti, tad nema mjesta škrtareniu. :Čoviek iede i piie manie nego mu to sredstva dopuštaiu, oblači se premia svom imamiu, a svoju Žemu štuie | oblači više nezo mu to sredstva dopušta».

Ovoliko po prilici o ženi kao supruzi. Kakav ie mic položai u roditeliskoi kući, dok ie ioš djevojka?” Kao djevoika ie skoro ioš slobodiiia, nego kao suprugza, Niie ona zatvorcma, da umutar zidina sanja i čezne, već ima dosta prilike, da dođe u doticai sa muškarcem. koga vrlo često sama bira za muža. Jevre{ je bio zreo za ženidbu već u 18. codimi, ali »naikasniic do svoie dvadesete codine treba da nađe sebi ženu«. (Kidušiti). Jevrei bez žeme Živi bez veselia, bez blagcoslovaibez dobrote. (Jebamot). Bili su određeni posebni dani, kad su se mladići i dievoike sastaiali i medusobno upozmavali, dami nacionalnc svečatmosti. »Nijiesu Izraelci imali veselijih dana od 15. aba i 10. tišrila. Tada bi se omladina našla na okupu i dievojke bi magovorile mladiće: »Mladiću, digni glavu i gledai, draž ic lažna i varava je lliepota, samo kreposna žena neka se hvali«. Za stalno, bilo ie i tada mladića. kojima ic brak bio posao pa su uzimali ženu radi novaca: ili iz drugih nečistih motiva. Ovakav izbor bračnogza dwuga oštro su osudili naši mudraci. Eava reče: » Tko uzima ženu radi novaca, rodiće me se nevrijsdna dieca, a novac će prije ili kasnije nestati«., (Kidušin). Oženi li se tietko zbog karijere, brzo će spasti sa svoga položaia. Kreposnih žena ima među svim slojevima Tiaroda. Ne stanuju vrlipe samo u bogatim kućama. K tomu ie također loš znak za harmoniiu u Draku, ako žena pripada višoi porodici od muža. Zato: silazi stupani piže i nadi sebi Ženin. penj se ı traži sebi drxga! Ideal svakogza roditelia u talmudskoi epohi ie bio, da daic svoju kćer za naučeniaka — talmud haham, ior oni znaju cijeniti svoje ženc i lijepo postupati s njima. (Pesahim)! Kod sklapania braka niie mogao otac samovolino postupati. » Ma!odobnu kćer nie dopušteno udati, dok ne sazriie i ne kaže: »ovoga Boću!« Veza malodobne dievoike, ili brak, na koji disvoika ne pristaie, ne prizmaie se. Ugovor o vieridbi i vienčanium ne piše se bez pristanka iednoca i druzoga supružmika. (B. Batra). Roditelji su imali paziti na to, da ne bude velike razlike u godinama. Tko udaie svoju mladu kćer za starca. odnosi se na nieva rečenica: Bor mu neče oprostiti! Dievoika ne ide svome mužu praznih ruku: posliie vieridbe ostaje ioš neko vrijeme u roditelisko: kući, da pripravi sve Šfo ioj je potrebno.

35