Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

·Čelnik ga pozdravi u ime koloniie. On se nakloni i pruži ruku svakome članu Općine i starcima. Gledao ih ie veoma znatiŽelino-· Tad se približi k njemu rabi Jankcie u svečžanoic odijelu: s kaitanom, svilenim pojasom, sabarskim šeširom; tc mu pruži svoie stare naVoralnč ruke, zatim ih uzdigne k nebu i visokim glasom izreče blagoslov, kao pred torom.

— BHlagosloven bio, viečni naš Bože, koji si dao, da doživismo ovaj dan, i koji si nas do danas sačuvao!

I obrati se narodu: »Dobre blagdane želim svima vama, braćo! Dobre blagzdane!«

Ja sam promatrao lica. Bila su kao pretvorena. Neka ie sveta šutnia, neki je svečani mir zašao mediu narod u kom su Živicli i edie su se siajili samo naši pogledi. Najednom se prekine Čar._

— Živio Herzl! Živio Herzl! — vikali smo kao mahniti. Opet nas ie onai val oduševlienia zahvatio.

Još uvijek je staiao uspravno na vrhu brežuličića, opkolien cijelim selom. Neki sefardski prodavači, koji su prolazili, poiaviše se na cesti za Ramle. Prva dvojica ujih, dya starca, 'baciše se pred nim na zemliu te mu stadoše ljubiti skute. Herzl stade prosvjedovati radi toga pozdravliania. a rabi Jankele se progura mediu narod kao i setardi.

—".STOMUOJ ZDAC}T

— Tako će biti pozdravlien Mesiia, sin JOseioV.

Starci, selardi i rabin gledali su se sjainim licem i očima.

Herzl udie u načelnikovu kuću, a mnoštvo za njim. Sobe sc pnaputniše ljudima, ali mnogi ostadoše vani. Načelnik ie ODOminiao liude: Dr. HerziI hoće da se odmori... Samo pola sata... Vratite se vašim kućama. Ali nitko se ne makne. »Nc smeta. Neka se odmori... Mi ćemo ga čekati bez smetinje.« ; Herzl nestade, ali samo na pet časaka. Nanovo nas ic :zadivio svoiim pogledom. U potpunoi ie tišini uz poglede sakuplienoca mnoštva objiedovao, tako da su sc Čuli prizušcii „disaji. Kad se. iza ručka digao da započne govoriti, ni disaji se nijesu Čuli. Nitko nije ništa razumio, ier je govorio tudjim iczikom i ier mu ie glas bio dirnut i pun suza. Ali šta su nas smetale. tudie riječi? Slušali smo samo niegov clas, a taj ic „govorio srcu. Radi zvuka u niegovome glasu, radi pogleda uu :niecoyim očima bili bismo otišli na kraj svijcta.

Bura povladiivania završi niegov govor. Zatim se Herzl

·prošetao ulicama koloniie. Kad ie ulazio u koju kuću, liudi su ca vani čekali, dok niie izašao. Nitko niie pošao obiedovati, icr tko bi htio da izgubi toliko dragocieno vriieme ” Pod sumrak je Herzi ostavio Rehovot. Opet su naši kopianici pratili kočiie. Krai pieščanoga brežulika stadoše kočiju. ·Herzl izidie te nas zamoli, da se vratimo. Nitko se ne usudi d:t nešto pricovori. Sišli smo na zemliu te se oprostismo s toplimi pogledom FHerzlovih očiju. i

.

:144