Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
e e e e EK
Sana RR ae
nom divlie u krugu s drugovima zaigrala, a zatim ušla u kuću, pobožno poljiubivši mezuzu na vratima. Unutra se opet smijala i bila ie oDbijesna.
Svuda su stojali znaci božii, Eao onaj na vratima. Rad i blacdan, nedielia i godina bili su udešeni prema njemu. Zivjielo se bezbrižno i sigurno prema zakonima božiima, kao kad ideš mediju visokom isprepletenom živicom, koja iednome brani, a drugome pokazuje put. S onu stranu živice bilo je, što se niic smielo činiti, — zabranieno. Kako li ie čudno glasilo nekada u zakomu: Nec ubii, ne čini preliuba! Zašto to uopće onako 'Piše? Ta bilo ie nemoguće, da se ovakvo što učini. Ciieli je život bio od Boga uredjien. Pobožno se njemu moliio priie sna i kod budienia. Uvijek se spominialo niegovo ime, a da se pri tom niie ni mnoco mislilo. On ie bio daleko kao beskraina neFsska kugla.
Pa ipak, čoviek, koji stoji do nie, taj ie sigurno mislio na Boga i noć i dan. Zar ie zato niegovo lice postalo tajanstveno, kao kad pećine razdire grom?
Boiažliivo pogleda k niemu. Ali ie sada njezovo lice sialo zlatom poput sunca. I niecov glas odiekne naiedamput mladiahno. Pun pritaienoza klicania govoraše David dalie: I dodie čudno iutro, kad se u meni uzdigclo veliko sunce i kad je u meni bio beskraini nebeski svod, a ia sam osjetio, da mi jie bio blizu Bog i da sam prvi puta začuo clas božii, kao Moisiia na brdu.
Božii se glas nije mogao čuti ušima, ali u mojim grudima postade glas piesmom. Trčao sam livadama ovamo i onamo, okrunien rojiem mirijada lepira, pa sam pievao, pievao. O siaiu vode, o svjetlucaniu zraka, o buci mora. I kad sam slušao, gdje odiekuiu boine trube, pievao sam o Gospodinu, o velikom i silmnom Bogu, koj će potući Filisteice, po Davidu, svome sluzi. |
Jedamput sam ležao bez daha u visokoj travi na brežuliku i gledao sam preko na redove šatora obiju voiska, koje su se spremale na bitku. Jedan oriiaš pokroči teturaiući na slobodni prostor izmedju tabora i vikaše, smijući se prema dvanaest plemena, da li ima tko u Izraelu i u Judi hrabar, da se s njime bori. Kad su svi šutieli, ier ih ie obuzeo strah, potrčao sam ija naprijed i zavikao sam kosmatoj grdobi, da se hoću s niim do borim. Oriiaš se zatrese od smiieha. Ja mu doviknem, neka bude na oprezu i kad ie on teturajući digao nogu, da me. kako reče, zgazi poput crvi, uzeo sam šljunka sa zemie — bio sam vješt u rukovanju praćkom — i probio sam krvavu rupu na čelu orijaša, da ie krkliaiući pao na zemliu.
David rukom zastre oči. Bilo mu ie, kao da vidi iznova pred sobom ispruženu lješinu onoga, koji je ioš malo priie hripao i puhao, a sada leži mirno. Što je ondje, edje ie prije bio dah, božii dah? Zar ie tamo praznina? Samo ništa? Tamo ie
165