Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
Imuogzo promiienile, a državna uprava osta ista, tek što je crčČki jezik dominantan, a ne latinski. Važno ie spomenuti, da su se premiieli neki obrti iz Bizanta, osobito izradiivanje svilenih tkanina i raskošnih odijela. U Palestini se eotovo posve zanemaruie zemlioradnia, što dovodi do sterilnosti necda plodnoza bumusa: »Gdie med i mlijeko teče“.
Polovinom sedmoga stolieća poslije Krista provaliuju u Palestinu Arapi. Na mjestima crkvi sagradiše mošeie, a Židovska sveta mjesta (Mahpela) štuju kao svoji svetiniu. Tijiekom stolieća čuvaju ta sveta mjesta pa tako zaprečuiu znanstvena istraživanja. Tako ie nažalost ioš i danas, ali ima nade. da će ipak naskoro početi i na tim vrlo važnim mjestima arheologiiska istraživanja, kojia će zacijelo rastumačiti 10% Immogze pojave i dogadiaie u dalekoj prošlosti Palestine, koje su zasada nerastumačene. Dolaskom Arapa postaie Palestina zemliom, gdie pada kultura duševna i tjelesna, a i kultura zemlje. Predstavnici su palestinskoga stanovništva primitivni felasi, koje izmožduju njihovi zospodari, efendiie. Tako se lo posve neracionalno obradiuie, zemliom se širc bolesti, nevolia raste. Ali Jeremija ie prorekao, da će još zasijati ulice Jerušalajima: »Sinovi Izracelovi vraćaiu se u svoj Erec, da opet od njegca učine zemliu, cdie med i mliieko teče«.
VII. (SVE
Tako smo u najkraćim crtama pregledali kulturni Život Palestine od najstariiih vremena pa sve do u blizinu sadašniosti. Pred očima nam proletieše kaleidoskopskom brzinom svi dogadiaji, sva nastojanja pračovieka, semita, izraelca, Grka, Rimlianina i Arapina. Svaki ie htio da žizoše Palesfinu Žžigom svoie osebnosti. Uspielo ie to samo Izraelitu, koiemu ie Jedino ondie domovina. Ta što su htieli staroviekovni silnici onim ogromnim voiskama? Jmali su svoju zemliu, svoju sreći, svoju kulturu, zašto su tražili zemliu, kad su već imali domovimu. Nijesu Palestinu nigda mogli iskreno ljubiti. Ta kako bi! Nijesu mnogo naricali, kad su ie u Dboijnoj igri izgubili. A Židov”? ŽZidov Jeremija nariče za Jerušalajijimom, Židov viečno uzdiše u svocjiim molitvama za minulim, bolim danima u Erecu., Zidov se zavicelmie: Im ečkahekh Jerušalajim, fiškah jeminji! Naukama i znoiem židovskih sinova počinie opet ona viekovima zapuštena zemilja cvasti: zemlia bez naroda postaie opet domaja narodu bez.zemlivc.
208