Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Kako se odnosi rasa prema narodu” Kad vidimo, da sec narod razvila iz rasa, onda mu sadržai mora biti isti kao i kod rase. Isti je, ali ipak miice jednak, ier narod ima sva. ona SVOI stva kao i rasa, ali još nešto više, on ima kulturu, koju rasa nema. »Nation ist Kulturbliite auf dem Kulturboden der Rasse.“ Nekad su postojali Germani. Kelti,. Slaveni — danas ih nema. Danas ie poiam Germana zaniijemio pojam Engleza. ili Niiemaca, Kelta — Francuza itd. Pa ako se zapitamo, što ic bitna. oznaka naroda, naći ćemo samo ijedan odgovor: idcja. Narod mora da ima ideju koja ga vodi. Naibolji sinovi naroda služe ideji. Engleski političar, niemački filozof, francuski piesmik, talijanski umietnik, ievreiski prorok — to su ideie narcda.

Spomenuo sam gore, kako se razvija iedam narod prcd našim očima: Američani. Na ovom ćemo primieru naučiti nešto novo. Američani govore cugleskim iezikom, a nitko Živ me će ih pribrojiti Englezima, kao što Crnac sa otoka Haiti nije Francuz jer govori francuski, Argentinac niie ŠSpaniolac ier SOVOTI španiolski, tako ni Židov miie Nijemac, ier govori njemački.

To ie svakom čovjeku jasno, samo lije bilo iasno nekim učenjiacima, koji su stvarali teoriju azijaca. Počctkom XIX. vijeka našao je Schlezel — koji ie poznat po izvrsim prevoxlima Shakespeareovih diela, — da se indijski sanskrit podudara s mnocim evropskim jezicima. | na temeliu te iezične VeZe. sklopili sn učeniaci sve one narode koji govore tim narodnim! iezicima pod jedmu kapu, davši im ime »azijci« od indijiskom azva — plemenit:

Jezik imaju ti aziici isti, sad im treba naći ioš druga Za iednička svoistva. Jedau kaže, da azijac ima dugačku lubaniu, drugi da ima kratku. ledan kaže, da ie bio poljodielac, drugi da ie bio barbarin bez ikakve kulture. Jedan, da je bio Visokog rasta, drugi da je bio niskog. Jedan, da je imao plavu kosu, druci crnu. Jedan kaže, da mu ie domovina centralna Azija, druzi krai oko Volce, treći Skandinaviia itd. Ne ću da nabraiam sVe ono. što se tiliekom jedno stolieća krivo reklo. Pjesnici, Žurnalisti političari imali su »stoffa« da se svadiaju, slali su u borbu svoi temperamenat, fantazije. a ponaičešće sVOi nacijonalni šovinizam, a kad tamo — čitava leoria propala ie i nestala iz ozbiline nauke. kao što nestaie kulisa na pozormici, kada se mijenia scena. Ne ma iedinstvenogrz tipa aziica, kao što nema jedinstvenog tipa semita, taj tip nije nikada DOStojao — uı formi rase, nezo postoji tek aziiski iezik, a jezik mije nikada dokumenat rase, nego dokaz da su se kulture miiešale. Primiera, da jezik nile dokaz ni za rasu ni za narod imade bezbroi.

Čudan ie slučai, da ie baš ta teoriia. koia ne vrijedi ništa, postala »Schlagwortom« antisemitizma! Tri četvrtine čitave

211