Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

&

| || ||}

e. ak ya ee au ganua et)

osnovali su velik broj miesta u Sredozemnom moru, a danas sh izuzevši, što su naseljeni u Arabiji i Arici, raširemi po Čitavom svijetu. Mois srce je zaista premalo, da nosi tako veliku iržniu. Stari Kadmo ije bio semita, pa ja nc mogu biti nceprijateli starom Kadmu.«

»Vi se opet šalite«, odgovori Terremondre, dok ie njiegov koni nestrpliivo griskao lišće, što ga ie trgao S grančica. »Vi znate posve dobro, da se moj antisemitizam odnosi samo, ila francuske Zidove.«

»Tad bih trebao da mrzim osamdeset tisuća liudi«, Iišliaše Bergeret, »no to mi ič ioš uvijek previše ı naprosto, IŠ nalazim snage za 1O.« |

»Da, to se i ne traži, od Vas«, reče Terremondre, »ali 1Zmeđu Židova i Francuza imade svakako protivštima, UO IG obično rasno pitanicč«.

»Baš naprotiv«, odvrati Bergeret, »ia držim, da Židovi imaju izvrsnu sposobnost asimiliramja i oni su rasa, Koja se zaade naibolie prilinbiti. Kako se nekada Mordehajieva nećakinia dragovolino predala u Ahašverov harem, tako se danas vjenčaiu kćeri židovskih finansijera sa simovima starih Kršćanskih plemenitaša. O protivštini, koja bi bila nesavladiva, nema fu ni covora. | držim, da nije zgodno uviiek spomimiati razlike kod rase. Domoviimu mne Čini rasa. U čitavoj Evropi nema naroda, koji ne bi bio pomiiešan s drugim rasama. Kad is Cezar provalio u Galiju, sastojalo se žitelistvo iz Gala, Kelta i Ibera, koji su se kako po podriietlu, tako i u vezi razlikovali. Plemena. koja su dizala kamene spomenike, niiesu bila iste krvi kao ona.. što su obožavala Barde i Druide. Invaziiom Dpridošli su Rimliani, Grci i Saraceni. Ta mješavina činila jc narod. irancnski narod, koji ie pred kratko vrijeme cijelu Evropu podučavao., što je sloboda, pravica i filozofija.

Sietite se samo lijepe riječi Renanove — rado bih te točno citirao:

»Liude čini narodom sjećanje na zajednička velika diela i zajednička volia za velikom budućnošću«.

»Vrlo dobro«, reče Terremondre, »ali budući da ne kanim stvarati velika diela u zajednici sa Židovima, ostajem i ·dalie antisemit«.

; »A jeste li Vi uvjereni, da možete i provesti SVOJ antisemitizam?« upita Bergeret.

»Ne razumijem Vas sasvim«. »Dajite da vam rastumačim«, započne opet Bergeret. »Cinienica jest, koju moram naiprije konstatirati, kad čoviek napada Židove, ima uvijek Veliki dio niih i na svojoj strani. A tako ie bilo i kod Tita«. Kad ie razgovor došao do ovoga miesta, Dolegne se Kiauet nasred ceste i pogleda rezignirano svoga gospodara. »Dopustit ćete, da je Tit bio god. 6/—70 poslije Krista izrazit antisemit. (OsVO-

233