Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ćan bi se zalctio, da se sliiedeći trecem povrati. Tako ie danas. u jutro preskočio smielim skokom prag nekoga uglienara i mašao se najednom pred iednom bijelom golubicom. (iolubica ra širi krila, koja su u polumralku neucedno zasvijetlila, a Miquet brzo pobjegne. Pada dođe po običaju k Bergeretu i pričaše minu pogledima, koji su gotovo govorili, svoiu pustolovinu, a Dri tom mahaše repom. Bergeret mu se nasmile: »O, siromašni Kiquetu to je bio opasan susret. Dobro ie, da smo izmakli pandžama ovoga gorostasa. Da, da, bit će, da ie ta golubica opaslia zvijer«. Bergeret se smiješio. Kipuet ie znao, da mu se ZOspodin Bergeret izrugivao smiješkom. To mu se nije svidjelo. Niie više mahao repom, stupao jie dalie spuštene glave i pognutili leda, pa je raširio Šape, Što je više mogao, da pokaže gospodaru svoje nezadovolistvo.

»Siromašni MWiquetu«, reče profesor »fti se plašiš ptice. koju bi tvoji pređi pojeli s kožom i dlakom. Nemaš njihova teka niti njihove srčamosti. Kafinirana kultura dovela te je do kuka vičluka. Interesantno je pitanie, da li smo i mi liudi, poradi civilizaciie izgubili hrabrost. Kulturan Čoviek pravi se doduše, da ie hrabar, i to mu služi kao vrlina. Ona ie možda i dragocilenija od one primitivne, a ti, ti se ne stidiš pokazati svoi strah.

Riauetovo nceraspoloženie miie dugo potraialo, pa kad su se primakli Josde šumici, već je sve bilo zaboravlicemo.. Bilo, ic ioš rano. Rosa ie pokrivala travu, a gudurama su prolazili oblaci magle. i

Gosp. Berzgeret jie volio šumu. Pred travkom bi mogao stajati i maštati bez kraja. A i Eiqnuet iu ie volio. On je nalazio misteriozno zadovolistvo, kad bi niuškao po uvelom lišću. "Tako su zamišlieno hodali putem, dok niiesu sreli e. Terremondra, koji ie jašio u grad. Kad ie spazio cosp. Bergereta zalistavi konja: »Dobro iutro! gosp. profesore. Dakle, ieste li razmišliali o razlozima. koie sam vam jučer naveo ?«

Terremondre se večer pred tim ı Pailletovoi knjižari bio izlasnio, zašto je antisemit. Pravo uzevši, bio ie antisemit samo u prirodi i to poglavito za vrijeme lova. U zimi bi u Parizu dmirao kod židovskih finansijera, pa im ništa niie zamieravao, dok bi od njega kupovali knjige. U glavnom vijeću bio je an'isemit i nacionalist, da se nebi protivio, naziraniu svoga departmana. Ali budući da u provinciji niie bilo Zidova, bio ie niecov. antisemitizam u tome, da ie napadao protestamte, Koji su ondje sačinjavali donekle zatvoreno društvo.

»Žalim, što smo u tom protivnici«, reče gosp. Terremon= de. »Vi ste pametna glava, ali stojie izvam socialnoga DoOkreta. Ne dolazite u doticai s javnim životom. I)a ste u nicr tako domaći kao ia, bili biste i vi antisemit«.

»Veoma laskavo po mene«. odgovori Bergeret. »U staro doba nastavali sa Semiti Kaldeju. Asiriiu i Feniciju, osim togzn

932