Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

naši praoci priie neco Što su se pcčeli miješati s nordiiskim

narcdima. Jemenski Židcv iest dakle Arapin židovske konJesije. 2. Na južno-alričkoj obali Crvenor mora živi maleni abe-—

sinski narod Falaša, potomak Crnaca i Arapa: broi oko 150.000 liudi, koji su mekada, ne zna se kada, primili židovsku VicT1.

3. Isto tako u Indiji na Malabarskoi obali ima miala općina crnačkih Zidova Kala Isracl.

4. U Konzu živi židovskim običaima crnačko pleme

Mavamdbu, koje ie valida iza godine 1492. primilo od špa-

njolskih emigranata židovsku vicru. SSIDUJ Kini u provinciji Fioman ima koloniia kineskih Židova.

0. Na Kavkazu živi veliki broi Židova, koji su antro--

polcški Kavkasci, s vrlo slabom židovskom komponentom. Ne zna se, kad su primili židovsku vicru.

7. Kazari. Daleko veću uloeau od svih ovih prozelita igraiu Kazari. Oni su živjeli između Iona i Dnjiepra,. a primili su u |X. stnlieću židovsku vieru. Kralievi su im nosili ievreiska imena »a oči su im bile upravliene na jerusolimske i babilonske

škole«. Oko cod. 1.100. propada kazarska država, prinčevi od--

laze u Toledo, a narod se miješa sa ostalim Zidovima, kojih ie već onda dosta bilo u Rusiji i osniva veliku židovsku općčinu

u Kijevu. Jedan dio seli na Krim i osniva kareisku sektu. Ka-

zari su lTatari pa ie tako kroz nih došao mongeolski elemenat među Zidcve: širck nos, široka usta, crna clatka kosa, a kat~ kada tipične mcnpvolske oči.

. Istočni Židevi naročito ruski, primili su u sebe slaven--

sko monzgciIski tip, koji naravno fali zapadnim i iužnim Zidovima i to ie razlogom, da se jie tokom vremena iskristalizovao s jedne strane sefardski,a s druce aškenaski tip. O Sefardima i Aškenazima mnogo se pisalo i raspravlialo. Neki su autori došli do zakliučka, da su Seflardi »čisti« Zidovi, a jneki cbratne i iedna i druga strana htilući pokazati, da ima nekih važnih antropoloških razlika, između Sefarada i Ašlkenaza. Postupalc se je starim uobičajenim načinom: uzelo se recimo 50 Selarda i 50 Aškenaza, izmijerilo im lubanie, ODisalo boiu kože, vlasi, očiju i na temeliu toca došao ie iedan autor do zakliučka. da su Sefardi različiti od Aškenaza, a drugi autor. koji je uzeo druze Selarde i druge Aškenaze. došao ie do zakliučka da Sefardi — nijesu različiti od Aškenaza... Ako bacimo pogled na skupinu Sefarada, a onda na skupimi Aškenaza, mislit ćemo u prvi mah da doista postoje ueke razlike, jer kod Selarada prevladava. tip iužniaka, a kod Aškenaza ima više sieverniačkih osebina. 'Ali to niie nikakova razlika, jer kako. se tačnim proučavanjem ustanovilo. tai tako

290