Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

a Oza ari |

..

LM

vamo ugodu. Ta ugoda može biti potpufnia samo OTGqu. KO 16 TIcUDAUzimo i u drugih. Moramc dakle nastojati, da svi liudi proživliuiu uagodu. Ovo ie savršemo etičan racionalmi utilitarizam. Spimoza tO izriče U SVOJOi Plići (IV. dio) u 45. i 46. poučku: »Mižnia ne može nikad da ie dobra«, i »Tko Živi po razumu, tai nastoli, da mržniu., gnjev i prezir drugil vraća liubavliu i maklonošću.« Mrzimo li ČOvieka, tad mu me želeći dobro nastojimo osporiti uživanje Uugode. dakle težimo za Zlim. Zato moramo po razumu ŽiVičti, jer razl zabacuie mržnju a DTiOTi i mržniu kao vraćanie mržIić. Mržnia sč naime Vraćamnicm umnožavax„ ali se zato može vraćamiem ljubavi i naklonosti mištiti. Tako će mržnia uroditi liubavliu. Tako isto moramo sve naše Žiudnice i strasti upravliati po mozgu, Liudi, koji traže korist po razumi. 1! iraže ie samo za sebe, već i Za druge i žele za se i druge iednako. Sva ie državna zajednica (ideal SDpinoze) uređena ma temeliima razuma. Pokoravanič vlasti služi Zaiedničkoj koristi. a to pokoravanie mora da izvire Iz SVIiesSme Tazumske spoznaie. kako stoji u "Peologiisko-političkom traktatu: „Svaki se odrekao prava (to ie, kad ije stupio u državnu zaiednicu). da postupa DO vlastitoi voli, ali se ije odrekao prava da upotreblava razum i da sudi. Vladar mora biti umarn i “'krepostan, da mogič vršiti svoje dužnosti prema narodu. To ie nika vrsta aristokratizma uma, Što uneke podsieća na Platonovu aristokratsku monarhijm. Tako odbiia SDpinoza onu MHobbesovu:") »Homo homini lupus« (čovick je čovieku. vuk). Hopbesov ic mnazoT, da čoviek niie od prirode socilalan, kao što tvrdi Aristotel (z0on politikon Tizči — zadružno biće od DTrirode), već se ujedinio silom prilika (da ne propadne) u državnu zaiednicu. Pravo se prenosi ua vladara, koji ie apsolutan i DTOždire poput mitske nemani TLeviatana prava svojih podanika. Ovdie prevladavaiju više imstinktivmi osiećaji podsviiesti, nego. razum. Ova ie državotvorni sistem oboren i razumnim rezonovaniom i Ncminovnim dokazom prirodmih nauka. da ie čoviek zadružmo biće od prirode. Spinozin ije sistem motiviraniii od Hobbesovoga i ima mnozo značenja i aktuelnosti, kako je i bez obzira na to od svih sustava nailogzičnii. Tako ie Spinoza udesio harmoniiu SsVOIje UIske spoznaie i niene praktične primiene

Spinozin ie filozofski sistem apsolutni »Vernunitssystem«, a isto tako i praktične primiene toga sistema. Bez sofizma i mistike Drikazano ie sve iasmo i SuVislO. Ako se dublie promotri Spinozina filozofila, tad se mora uvidieti, da ie Spinoza bio na kraiu kraieva Židov. praiskonski Židov. Ta naizamašniii problem niegove filozofile — odnos boga i svileta — bio e i naizamašniji problem Tiiegsova naroda, što ca ic Spinoza dalie razviiac i time nastavio buinu istorijsku mit, što zape o suhi rabinizam. Spinoza je etos ŽidoV-

) Thomas Hobbes (1588.—1679.), iedan od naiznatfnijih engleskih filozofa 17. viileka. |

319