Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

BILJEŠKE

K PITANJU DJEVOJKE U NAŠEM POKRETU.

U članku Cvila Rothmuillera, »Nekoliko riječi o Žžem(dbemom pilan u« čtam slivedeći od!omak:

„Dobro je za dievoiku ući u Savez i u pokret, ali mu ne smiie posvetiti sve misli i oslećaje. Čim to učini, čim počinie da con zam smatra najviižnijim ličnim mWitanism, koie ima pravo da traži sve Od nie, ona ibiva bačena — u pogledu udaje — u DOZa“dinu iza onih drugarica, Rkoiima ie cionizam pak samo neke vrste igra.«

Ovo ie ispravan zaključak rami,e iznesenih misli,

Prema fakat jest doista tai, da ome rijeke “d'evoike, koje se posvema posvećiiu ideji, Lčmo stradavaiu., Držam, da ie krivnia u nama samima. Zašto mi 'druvima, a ponajviše našim prijateljima, drugovima, dalemo pravo, da o nam govore kao o predmetu? Zašto me postoji t. zv. »žem dbeno Diftarljes medju mima. Zar niima, koji su toliko srašteni s ideiom, s pokretom, koii kroz desetke g dina rada ia miemu moraju — nolens volens da se prema niemu oriiemltiraju i da se otudiumi od ostaloz društvemog života, nile eško snalazilii sc izv-n nieza? Ima wu muškaraca De kraine kukavštne, pa ne mcgu da nadvladaiu fradicilom baštmjene mstimkte. Dievojka, „koja svilesno Živi, koja aktivno radi, koa iz duševna, intelektualnya prijateljica svome vršniaku, bit će muškarcu vazda strama, u, duubini duše možda i neprilate ska. Napredni će pr zmaviati žensku drugari-

današniemu stamiu stvari |

cu i možda će joj se | diviti. No dodie li pitanie ličnoga izbora, oslavit će ga snaga i on Će uzeti dicvojil, koloi će biti nadmoćan. Treba doista velike intelektualnc snage, duševne osyiieštenosti, da muškarac uzme za Ženu intelektualku, koja mu ie DO svojim spos-_bnostima ravna No ovaj atavizam iz starodrevmih vremena ne očituie se samo kod ličnog izbora. Wijetko koli brat želi da mu sestra, bude t. zv. »emancipovana«, rijetko koji ctac razumiieva. osvještenie SVOie kćeri. I on će voljeti, da mu, kći bide osredmia mježna guščica, mego da bude samostalan, svijestan čoviek

Samo do mas stoi, da, promiijenimo to. Kad dievoika stupi u pokret, bilo koji, znači to za niu Drošraoemič horizonta, u prvom redu zapostavlianie instikata, prema kojima e iedino bila vična wa živi. Ona će da radi rame o rame s druzovima 'za nešto, što le fizvam njenih i njegovih interesa i što tek daleko izvan miih DOstaie zajedničkim. Tu ie ptanie o vIijednosti čovieka kao takvoga. IPrestaie opredii»lienost »žeme« i »muškarca« mn najužim granicama, mazivi SDOlova postaju tek oznakama raznovrsnomgza rada. Za idjevojku ie stupan'e u pokret od daleko zamašniie važnosti nego li za muškarc:. C prvom redu fraži drugovamie sa muškarcima neprestano osvieštavamie same sebe, meprestamo| nadgledanje instinkta, svladavamnie erotike, koja ic zbog dugogodišnie, iskliučive koncentrace nu žeme iače naglašena. Ona će napokon spoznati, da ona izvan slučoine osebine »mlade dievojke« ima

365