Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

i takovih osebina, za koje oma Odgo= vara, koje ijoj dati pravo, da se Doput svakog Živog stvora, dalje razviia. Ona postale članom vaskolikoga ijidskoga, iiruštva, ona malazi svoje miesto u bivanju po Dpovezamosii s icdnom ideiom, = mečim šio ie veće i jače od ličnih interesa. Ova sviiest potiskulie, t:adicijom baštinieni imstinikt da »sebi traži muža«. Potiskuie ga i izmien- uie mu Kvalitet, Spoznavši vlastitu vrijednost dievoika stavila druze zahtieve. Ne dostale ioj više sama »Opskrba«, ona traži Živ Ofnoga druga. Dievoika, ikola ic došla do te spoznaie — mroces, koii ie Dio maeži i bolnii, mo šfo to itko, koji ga njiie proživio, može da masluti, -- mogla bi, kad bi živiela m okolini, uskladiendi, prema muiemoj wdušsvnmoj dispoziciji, da se divmo razviia, da!je Da ida zaista postaie slobodnom, sviiesnom jedinicom našecza društva, No nažalost vazda “okolina Kviari no, Što je s toliko muka i bola i borba započeto. S jedne strane već spomemufta kukavmnost naših prijatelia, s druge strame iiratkovidnost naših maika. One ne shvaćaiu, da, novo doba treĐa novih liudji i misle, da će svojim načelima zaustaviti tok vremena.

No ni tu nie pomoženo mriječ:ma. Treba čma, i to, čina sa strame mas, dieviojaka, .

Niie dovohMmo, da diemo n DOhkret i da, izgradiniemo sebe do stanovite tačke, pa 'da onda n odlučnom momentu iedmim zamahom zamiiečemio SVe, Što nam biaše sveto. Vala pcotpimo ili nikako. Svaki čovijek tra'Ži da životu: svome Idaje smisao, da ga odredi ıı nekom smieru. Zvamie, Što ca, izabere čoviek, trebalo bi da bude simboličnim izrazom toga odredipvamku: mo današnie doba fiera DOjedinca, da izabere zvanje, Te Drema imte ektualnmim sposobnostima i DO-

trebama, već prema, Životnim moguć |

366

nostima. Zvanie — ne pozvamie. Žena, jednako kao i mwSškarac osieća fu potrebi. Pa kad žena mije mmala prilike da nešto drugo radi, ona ie svoj Život ispunja,vala svojim mužem, SVOiom kućom. Ako bi koi netko htio da spočitava ogramičenost niema horizonta, mogao bi istim pravom da zamiera, Židovima, Sto, su, Vrsni u TrPOvačkom životu. Vidielo se, da. je žena otkrivaniem novih pogleda i radmih mogućnosti proširila svoi horizont, da, ie zapostavil: tradic onalne dužnosf,

uzrok i prečestih i prebolnih razmiri-

ca izmedju malike i kćeri.

PDamašnia dievoika e gotovo UVIjek nagnata, da obzirom na mater ijal_ me prilike traži sebi zvanje, bolie rći, mogsnćnost zarčiitvania. (|) wećini slučajeva, dievoika, smatra OVO ZVa= nje nužnim zlom, prolaznim stadijem do wsvioie mdaje, Muškarac i opet zadobiva. nimbus osloboditelia, zaštitnika, opskrbitelia, krii će ie ri{ešiti svih tih meugodnost. Mnogi lični zahtievi i potrebe zapostavljaju se, pred tim životnim zahtlevima. Kod naših dievojalka, koje osim zvania imalu mmo= oućmosti da se donekle iživliavaiu dt deuzoi koioi sferi, „ova mpolovičmost postaje ioš opasniiom, er su ipak, ma i donekle, spoznale sebe i ier si ir lični zahtievi veći. No ni one većinom niiesu spoznale, da valia doći do potpime lične slobođe, da. se »ženidbeno pitanie« uzmogne dostojno Yriješiti, Niie dovolno, da dievoika, silom priPika ma zvamie, ona mora da ima zvamie, koje Će ioji biti životnom Dpotrebom. Onda će moći iasnmo da DrDSUdinie zamašnost čina, koji ie dotada gSctovo uvižek diktiran mater. ODbzirima. Nien će život biti ispunien i imat Će svrhe i onda, ako me buke mogla da ca združi s mužem, i ako me Dude mogla da, virši svoie Tiaisvetile DoOzVa– nie: materinstivo, Ja ne Ću ovdje da govorim o oslećajnim momentima i O