Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
doe ——i
OLJA he
A
ir NH oj Ki ps“orbaoaya diksia—) tea Peperiiioreiie- e.
vaka noću, a tko zna, kada ćemo opet na Plitvice. U prvi se ina ta ideja pričinila smiješnom i nemogcućom. Ali n fili čas već smo četvorica Dili odlučili, da idemo. Što mam se može dogoditi» Put 1e dobro pozmat, hrame ćemo ponijeti, obući ćemo se dobro. Samo le iedna teškoća: možda će nas kazniti stariešina »szbog nepovlasnoga odilaženia s logorišta«. Ali s nama ide jedau vođa, a osim toga čemo se vratiti priie ustaianja. I na koncu: posliednia noć! Ova čarobna riječ ispričava sve prekršaie.
Skuhasmo u brzini čai na logoru, uz pomoć Polidora, thaidižega čovieka, obukosmo vindjiake, u uprtniaču strpasmo hijeb Kkruha, jabuka, šećera i škatuliu »Mirisa«, o kolemu su na logoru vladala dva suprotna mišlienia. Dok su ga iedni potpuno osudđiva!i, drugci su ga ieli veoma rado. Ta svađa važi samo za »Miris« (io ie nešta slično Nestleovom diečiemu brašnu) uı kuhanom stani (mliieko ili voda). U sulom, prašnatom staninu dijelio se »Mirise na kašike,.a jeli smo ca s velikim tekom. Pored toga ponijesmo i limutna. budući da smo htieli poslušati Mošeov prvi zakon: »Na izlet, ako već ideš, ne idi bez limuna!« Svaki ie od nas imao štap, a ima-– li smo čak i .dviie lampe i revolver. Podđosmo ı ijedan i po sati iza ponoći. Računali smo, da ćemo naikasnije u tri i po biti na Sastavcima, a do šest sati opet u loczoru. S bratskim nas želiama ispratiŠe svi omi, koji se osietiše previše umorni za til pustolovinu, a napDOose stražar Ervin, koji ie zbog disciplinskih grešaka imao da ču-
va dvostruku sfražu pa ic bio veseo, što ima i osim njeza budnih kempaša.
Udaljivši se malo od logorišta zapievali smo redom sve naše piesme. Veselilo nas. što ne treba da se obaziremo ma -Oste. Htieli smo čak da usput učimo i hebreiske riieči nekih piesama. ali smo ubrzo spoznali, da ie teško u onom pospanom staniu, u kome smo se pored sve dobre volie nalazili, hodati, svijetliti i učiti hebreiski tekst. No. zato smo pievali, pievali iz svega grla, kao da
· nam ie naipreča dužnost madjačafi slapove, koje smo susretali i
koji su nam se noću, obasiani miesečinom, činili daleko liepši nego po danu.
Put ie bio divan. Jezera su se Keškaln u muliesečini poput smaragda. Čitavim ie krajem vladala primamliiva smirenost pored svega mrmorenia vode i šuma slapova. Osiećali smo se tako sigurni, daleko od svega :indskoga, sklonieni u naručiu Prirode. U naša se srca Šulialo nedoživlieno veselie, u kome smo klicali i vikali, da Se SVe Orilo, zastaiali u divlieniu prirodi, žurili se neumornim korakom u želji, da što priie dođemo do Sastavaka. da ih vidimo, kako ih liubi bliieda miesečina. Osiećali smo, da će ova noć biti neobično liiepa. Sva četvorica. možda bismo i drhtali i zaplakali od veselja, da ta naša radost niie bila toliko zdrava i mladička. Miesto plača orila se iz naših erudi eromorna piesma, ma da nijedan od nas nema Ššl:olovanoza zlasa.
Hanoar 3 433