Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Odmah na početku odlučismo, da. ne ćemo ići onim naiobičnijim putem s desne strane gornjih iezera do Kozjaka, nego da ćcmo ih obići s liieva. Malo nas ie na to nagnala želia, da ne idemo svakidašnjim putem, a malo nada, da ćemo brže stići na cili.

Hodali smo veselo i bezbrižno, kad li se iedan od nas sjeti, da bismo i veliko iezero Koziak miesto zdesna mogli obići s liieve strane. Barem mne ćemo trebati da obilazimo cestom, te ćemo time prištediti oko 25 minuta. Uzalud ie Cvi govorio, da na liievoi stra ni nema uredenoga buta do Sastavaka, ier u Pauliću piše, da sec

put gubi u Šumi. Većina ice bila za liievu stranu, ier se put ne može

da »izgubi u Šumi«.

Isprva smo liiepo koračali, ma da ie nepoznata šuma ipak zadavala malo straha. Trebalo ie preći preko potoćića, koji nastaic iz nekoga izvora. Hrabro ga predosmo — kad li nestade puta. Prosto se »izgubio«! Sto da radimo?” Napred! Spustismo se do samoga jezera pa zakoračismo tik uz vodu. Naumili smo ovako DO pijesku oko čitavoga iezera. Ali i tu nastade teška zapreka. Nestade pijeska, ier se iznenada obala posve strmo, spuštala u vodu. MoTali smo da se popnemo na brdo, a to niie bio posve lak posao, ler nas ice umor polako počeo svladavati. Bilo nam ic Žao, Što nismo krenuli običnim putem, ali nam se ipak niie dalo vraćati.

Hodali smo n:ožda čitav. sat po brdima. S brda na brdo. Čim bi Leo. koji ie išao pred svima, opažio ma kakav puteliak, slavo= đdobitno bi kliknuo: »Pa to ie pravi pravcati put!« U nekoliko na= vrata zaista smo i našli prave putove, pa bi svagda zasinula u TInma nova nada. ·

Naivećun nam muku zadadđe obilaženie oko draga. Bili smo zaboravili, da ie desna obala Koziaka posve ravna, dok ie liieva obilno razvedena, pa smo stoga svaki čas morali da obilazimo draze i da gcazimo preko potoka, koji su tekli u te zalive. Lampe bi main bile slabo pomogle, da niie bilo mieseca i oštrih očiu Leona, koji ie smiono koračao napred :i nalazio svagda siguran prelaz i To onom veoma sumnjivom teremu kraj draga, što nam se Čimio opasnim tresetištem.

Posliednie ie iskušenie bilo u dugačkoi, širokoi šumi. kola ie pokrila brdo u blizini zadnjih zaliva. Lišće ie tako visoko pokrilo naš nazoviput, da smo se po niemu i protiv volie klizali prema ieZeru. i :

Iznenada začusmo summiivo šuštanjie. Da niie kakva srna! Ali ne, to se naš Emil zaiedno s lampom sunovratio s puta, jer ie SVE hodaiući bio malo zadriiemao..Pad mu ie samo koristio, a srećom niie lampi ništa naškodio. On se osviežio i mogao ie opet Živo da korača.

No bilo nam ie dosta hodania. Već smo mamislili da legnemo i lišće pa da prospavamo nekoliko sati. Ipak mas pomisao, da bi od četvorice dvojica morala stražiti, nagna na nastavak puta.

434