Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, Sep 15, 1928, page 163

Tako nastaju tipovi »starih f{rajli«; iz mladih, zdravih, dievojaka. punih života, koie su saV SVOJ Život stavile na iedmu kocku: na udaju. Duboka ie tragika u ovakovim slomovima Života.

Namiće se p;itanie niie li izbor zvania za ženu iednako važan kao: i za muškarca? Ne bi li i dievoika morala da nešto više razmišlia: o sebi. o svojim sposobnostima i težniama, SVOiOi budućnosti, priie no Što seč odluči za iedno ili drugo zvanje?

Socijalne i privredne prilike su danas fakove, da traže od Žeme, da se često uzdržava i onda, kad ie udata. U toj činienici leži mnogo veći značai no što jie odraz materijalnih nepril,ka: u toi se Činicmici nalazi alirmaciia, da su dužnosti i prava žene ista kao i muškaraca. Time naime, što Žena vrši svoie zvanie i u braku, ona dokazuie, da ie posvema stalna i neovisna od muža. Niihova će zajedn'ca biti diktirana iedino momentima osiećaine i duševne povezanosti, Interes, materiialni interes. koji cvakovu zajednicu ponižava i koi moralno deprimira one, koji ic sačiniavaju, bit će posvema 'skliučen kod izbora životnoga druga i takav će brak doista čist i sSVCI.

No žena mora da ima zvanie, koie ie zaista zadovoliava i ISDUniava: zvanie u koiem će moći da sliiedi svoia duševna nagnuća, da se dalie razvile, da ioi se intelekt formira. Zašto izabrati baš zvanie, u koiemu ie sve to nemoguće? Zvanie koie guši svaki intelektualni razvitak. svako slobodno mišlienie? Ima mnogo drugih zvania, koja Do naravi svojoj odgovaraju ženi, daleko više od stereotipnog uredskog posla. 7

Dievoika. koia ostaie neudata, mora da nađe sadržai i svrhu sVome životu. Ona mora, da sve svojig latemtne sposobnosti, svoicč oslećaic i želie ulaže u nešto. što će joi biti dokazom, da nien život niie uzaludan i onda. ako niie udata. Ona mora imati zvanie, u koiem će se moći iŽivieti i koje će dići nienu samosviiest. Uzalud nam sve brblianič o ravNopravnosti, dok ne počnemo same da se odeaiaomo za miu. Valia u prvom redu shvatiti svoie zvamie ne: nužnim zlom ili prolaznom fazom, nezo nečim što ie povezano samim našim Životom i DO niemu odlučno. Sa takovog stanovišta treba izabrati svoje zvani, a i maika bi to morala uočiti, ako samoi dievoici ne prepušta odluku.

Bude li dievoika imala zvanie, koie ie zadovoliava, ona se me će osiećati lako nesretnom, ako se ne bi udala. Jer ioi ie život i ovako ispunien nečim vriiednim, ier ie za niu muškarac izgubio svoiu premoćAko se ne bi mogla udati za onoga, koi ioi odgovara, oma se radile uopće ne će udati.

Valia zadobiti samosviiest, postati svliiestan sebe same. To ič prvi korak do oucgz položaia, koi. žema hoće i treba da zauzme. Malo više ponosa! Samo rad. harmonični rad, koii odgovara individualnim osebinama. može qa mas dovede do toga.

*

Konačno pozvanie Žene iest svakako materinstvo, brak. To ioi ie određeno prirodom. Naisveltiie zvanis mora da ioi ie odgoia SVOic diece-

Velki Goethe ie već rekao: »Man konnte erzogene Kinder gebaren wenn die Eltern erzogen Wiarene.

Ne može se očekivati od žene površne, nenaobražene, nesamostalne i bez samosvijesti. da odzaia svoje diiete, kako treba. Izobrazba dievoike irebala bi da ie umierena prema tom ikonačnom ciliu: da ie pripravlia za valianu odgoiteliccu svog dieteta. U tom smislu držim, da izobrazbi dievoike treba posvetiti istu, pa čak i veću pažniu nego i izobrazbi muškarca, ier se diiete obraća maici stotinama svojih pitania, ma koia se mora ispravno odgovoriti, a ne ocu, i ier maika treba da oblikuie dušu svog dieteta. A kako će ona to moći, ako sama nije uzgojila svoi dušu? Ako ne zna duševne potrebe, duševne boli svoga dieteta? Ako niena liubav prema dietetu ne prelazi granice instinkta, ier niie dovolino iaka. da bude sviiesnom sebe i svega, što u nioi biva?

168