Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, Sep 15, 1928, page 173

možda samo za sat dva, zastadoše u počecima, a u podrhtavanjiu njihova glasa kao da titraše akord »onih vremena... a Nas je čekao rad na drugoi zgradi, s onu stranu Maine u Bazelu. Samo za čas položili smo svoi neimarski alat; nestrpljivo nas vuče dužnost onamo: dalie da gradimo. Pretijiesna mam ig sala u Kasinu. Sto ie u nioj bilo pred trideset godina, to bukti u

nama i zoOmi nas: dalie... dalie! Alloms enmfants... Što da počnemo sa staloženim sentimentima ? *

A sada, evo, i Vi slavite trideseteodišnjicu, a s Vama toliki, 'koji su u čistoći svojega mladaštva, u početku i docmiie, tražili smisao svoga židovstva i čovještva u tome kolu, koie sada Vaši „kucaji srdaca, Vaš ponos, ritam Vaših koraka k Cijomu, ispunja Životom. Il Vi, mladi suputnici moji, zastaiečte, za Čas, spominjući se. Pozvali ste nas, starije, da kažemo mwiieč siećania., Ali ia vjeruwiem, ·da Vas ne bih mogao zaustaviti u prošlosti, sve da i hoću.

U cielini, duša našega bratstva, još ori od himne mladosti! Melodija, koja u nama pjeva, išta mije izgubila od svoje smagc zato, Što služi samo tome, da radu dade ritam; ona SC StOĐila s dielom, oličena u dielu.

Budimo nestrpliivi Ne daimo. da se s nama madu zajedno ili, u spominianiu oni, koji su se staložili i smirili. Naše ie spomiTnianie. naše, koii ne zastaiemo na pola puta do spasa naših duša, koji ne znamo puta natrag. već dalie... dalie, uzbudeni, nemirni, udvostručuiući sile, kad valia rušiti brane, koje hoce da ustave stvaralački žarki dah. našega duha!

Hoćemo li biti vođe ili prosti neimari, ko od nas pita za to? Diti sluea na menori, ništa niie časnije, tako ie osiećao Herzl, rodeni voda.

»Ko ie tu, te će uzeti na se moie dužnosfti?« pitalo ie zala~eće sunce. »Učinit ću što movzu, rospodaru«, reče glinena !ampć — rTjiečima lTagoroVvim.

Naš Alebsandar Licht.

HyehRhHN SRBSTRBNG 90

SBB OS9IE. AmtRBĐSNEo