Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, Sep 15, 1928, page 186

Svakome je upisano, Što {e dužan, a šfo fraži, Svakome se znade mjera, Što vrijedi i šfo VOZI.

7Tho će ma fom sudu za vas dobru riječ (da Drozboyji, Kad će konto vaših djela Pnjigovoda (e OT VMOJII 2 Cime. ćete pohrif saldo, što će da vas raslterehi,

A bilaneu svog živofa {bo će Sve pobazat smijefi?

U životu svome, dašto, spotahbli se nmibad THS{e,

Po priznanju mediusobnom pravednici nebi SVI Sfe, Svi Sfe sifi, okućeni, svi imafe, SVi sie stebli,

Obilia od pustogs svi ste ponarasıli i nabrebli

AP had bude na sud sfafi, vaša mjera \P ijedit ne će, Diuhčije se famo sudi, mjerilo će Difi veće!

Svaki vas je, upamfite, dionibom svoga (obd, Ovog (doba, had se živof. novi život pum fesobt, Prepun muha i pr'jesora iz ruševlja Sfarogz FdO(. Posljednja rezerva se u borbeni }ront dovada,

A sav udes našeg roda na uzanoj leži Dridi _

Užoj, no što vam Se Vidi...

» Safi lefe, dani sinu, nedosftižno vrijeme bježi, Medn danas — među sufra sudba našeg roda leži. Danas — fo je naš još dan. Još ima bada da se pregne,, Danas — f0 je naš još saf, al valja (da se svojsbi tesne! Sutra bif će hasno. Sufra — fo je promašena zgoda, Odlučen će sutra bez nas biti udes našeg roda.

Na sud će potomstvo vaše vas i djela vaša zvati, Brinife se zg račune, hoje ćelfe morat (ati! Starajfe se, da vas ima na fom sadu tho da brani, Gledajfe, (da netho za vas i na vašoj sfoji slirani!

H. Gofflieb.

Moja gradina

U fihome Pbraju, nesde, sradina moja leži.

Kroz kamene njene stene Frečica hitro Deži.

Do sradine moje vodi senkasta bela cesta.

No malobad lindshbe nose lutaiu do tog mesta.

A sradina moia sorda presrećan ZIVOT Prije.

186

Sa orlovshih njenih bula sunčan Se Dariahb vIje.

Pun sunašca živem tude: slušam gde peva piče.

I mnogo, ah mnogo ljubim vilinjshi lepo Diće. —

U fihome Praju, nesde...

Ah, prelepi fo je san!

Ciča Gross.