Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Ham Jichak |

Kad bi prvi jeseni vetar zavelao preko staza, a polu-žuto !išŠće počelo da šumi elulske melodiie, promenilo bi se lice ham Jichaka, niegov se stas poznuo i Oči zasiale čudnim svetlom. Tada bi svako osetio, da se u' mječovoij umutarniosti mešto zbiva, Hešto Se probudilo. Elulski život ham' Jichaka je taianstvem, nitarnji ŽiVOt, kojega se odraz ogledao u niecovi pognutom stasu, u vlažnom Sia-– iu niegovih očiju i bezglasnom šaputaniu: kao da s mekim razgovara, koji ie duboko u miegovoj mutrini, u duši. Blaženi izražaiji mirž lebdeo mu ie ma licu. Na čelu pojavile se nove bore i laka sena fce prekrila ga. To ie bilo elulsko raspoloženie ham Jichaka, kad bi prvi jesenji vetar zazviždao. preko staza i popadalo lišće šuštelo meclodiie meseca elula. . ;

Čim stu petli obiavili zoru, ustao ie ham Jichak i pevušeći n9ki elulski nigun umivao se i oblačio i zatim počeo da pevuši berahot, Ako se koje od dece probudilo, rekao ie: »KRamo ie. spavaj. Ono bi se okrenulo na drugu stranu, privuklo pokrivač i produžilo spavanie. On ie tiho otvorio vrata, poliubio mezuzu i izišao ma Ulicu. Pošao ie u hram. :

Noć je hladna i zvezdana, lepa elulska moć. Naokolo tišina i mir. Sve spava; samo tamo na prozoru prijatelia Moše prodire slabašno svetlo kroz zastore i čuie se glas — kao tiho. iecamie. Neka se sena kreće po sobi amo tamo. Ham Jichak stame pod prozor i zovne ca: »Moše, ie li gotova kava?!« Moše otvori vrata, popiju kavu i pođu nd Selihot. Usput razgovaraju O svecima, koji Su Tu pragu, o skoroi zimi, o izgledima za nove ženidbe i sličnim stvaTima. U hramu ie već sakuplieno nekoliko Jevreja. a novi ioš UVEK pridolaze. Hazan ie pevuckao Selihot onim naročitim elulskim Tizunom što ie spremešan uzdasima, kao da izlazi iz dubine duše. Pokatkad bi ca neko od općine nadglasao svojim uzdahom i malo iače zapevao. -

Ham Jichak se sasvim udubio u čitanie Selihota. Činilo se, kao da ie sada pred njim onai s kim šapće po Ceo dan u danima Elula i s niim glasno razgovara, pravda Se i moli. Oblak neke tige nadvio mu se nad ·čelom i on ie snažno ZVaO: »Elohenu šebašamaliim Tce beoni ameha Jisrael...« ?

Lice mu se rastezlo od nekoga nutarnieza bola, nešto se u niegovoi nutrini kidalo i lomilo. Kao da ie to kršenie i kidanič trebalo da ispuni niegove reči i molbe; činilo se, da moli žilama i ie vlin — celim svojim bićem. Selihot se bližile krain. NiegoV se i7ražai sve više mirio, bore mi se gladile i neki mir ožario bolno lice.

_ Gmireno ie šaputao: »Eleha Adonai nasati enai...«

Dani snu Selihot odmicali. Lice ham Jiechaka dobivalo ie TU da na u dan sve mirniji izražal. Kao da se borba l TičgcOVO] nHtridtr