Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

a

smirivala i utišala. Samo ic niegov stas Osfajao pogemuf, ali ono

· Šaputanie sa samimni sobom nije 'bilo više onako nervozno kao prc, lego mirno i staloženo. Cimilo se, da se već s nekim ili mečim pomirio i složio. — I već Erev Bošhašanan njezov je izgled bio svečan: oči mu sc sijaiile kao ti Zalnosu, Stas Se ispravio. Novo dube upopumnjavalo ie svečani izgled.

Na prvi dan Rošhašane, kad se svršilo čitanje fore, Om ic DTOSOVOTIO SVOJOI Opštini: Spremao ic svojim rečima, da sluša glas Šofara. Kroz njiega će da govori Adonai Cevaot svojoj opštini o sresima ı odinazdi, o svoioi velikoi milosti i praštanjiu. Kroz mukli, potresni las Šofara obiaviće imi se On, približiće |I Se, DTrOZOVO= riće svodjoi opštini | DOomiriti Se S niom. Zadrhtaće temelii sveta i uzdrmafi se stupovi nebeski od božanskoga vlasa. Jer kad zatrubi ham Jichak u Šofar, onda se otvori i nebo i On, baruh hu uvarn Šmo, sluša molitve i plač svoje dece, gleda jade i bolove i tada zaplače i On zaiedno sa svojom bolnom decom. Hor anđela trubi ŠOiar pred svetom opštinom praotaca: oOmi plaču pred Niegovim Dprestolom i mole milost za svoju decu...

To sve zma, to sve čuje on; ham Jichak, i zafo 1jeecOVv Šofar tako bono drhti i ieči.

Ou, neka ie hvalieno njegovo Ime, sve čuje i vidi: žao mu ie dece.

Ham Jichak ie covorio ispočetka tiho i mirmo, Zatim Sve brže 1 jače, dok niie niegov glas crmio kao gnev Gospoda, koga ie naveštavao, ako ne budi skrenuli ha put čistote i dobra.

Deset dana iza Rošhašane. Asara ime hatešuva, i sve do iza Jom hakipurim živeo ie ham Jichak u tihom zanosu, u pripremanitun da primi iz Niegove darežliive ruke oproštenie i milost. Na Jom hakipurim bile su zapečaćene knjige, u kojima ie na Rošhašana bilo upisano sve što će se u novoj godini dogoditi. Tada bi ham Jichak ioš jednom govorio svoioi opštini o Niecovoi velikoi milosti i ioš iednom opomenno, da paze ma svoja dela i da idu putem, koji im ie On nazmačio. i

Prošlo ie mnogo godina. Ham Jichak ie ostario, lice mu se navoralo a telo pozsnulo od starosti.

IT sada zaveje vetar kroz lišće: ono zašumi napose meseca elula, možda još itužnije, ioš Dolniie. Zvezde prikovane za tamni vaseonski plašt trepte kao i pre: pozdravliaju svoga staroga znanca iZ noći elula. — Ham Jichak ide na Selihot tiho kašliaiući. NeŠto ga u grlu stište. Niie ni kave popio. Moše ie pred dve godine umro i sada prolazi pokrai niezove kuće i seća ga se. Uzdahne...

Hram ie prazan. Šamaš ie otvorio vrata i otišao u kavanui. Miniana neće biti: već ie tako nekoliko gcodina.

U praznom hramu odiekuie tužno i strašliivo glas sedosa Jichaka... »Ma Iha nirdam, kum kra el Eloheha...s

Dve se suze skotrliaše niz obraze i kanuše na knjigu.

Samuel Romano.