Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

izvršenoga posla; a to, što ih nema, različito se tumači. Tako su došli na · pomisao, da se omai dio našega pokreta, koji se najviše može razvilati, »lezgra Ssavezna«, suviše bavio ostalom omladinom umiesto da sebe izgrađuje. Ova se jezgra savezna odiielila naipriie unutar Saveza, onda, ie dielomično po Ahdut hacofimu istupila iz Saveza. No pokazalo se, da ovi »naibolii« nilesu mišta mezo dio naše omladine i da se ne mozgu odijeliti od općega dijela. Tako se nasukala ideiš o separiranju.

Drugi su tvrdili, da naš rad, koii do sada nije donio rezultata, ne će ni ubuduće da za donese. Oni zahtiievain »aftrmacilu« uu Ovo! zemlii, da se živimo u iugoslavenske prilike. Ovoj grupi pripadaiu sefardi, koii vode meku vrst »Gegenwarts«-politke, jer prenose težište sa velikih cilieya cionizma na male cilieve niihovih lokalnih prilika. Ovamo idu i Omi, koji hoće da uvuku socijalizam n naš pokret. Ovi misle, da naš pokret ne može dostići cilieve, koie si ie stavio: budući da žele, da pokret ne jDropadne, hoće mu dati drugu ideologiisku bazu.

Ali setardi i socijalisti zaboravliaiu, da ie naš Savez postavlien na pretpostavku, da ie naš program ostvariv, da su mogući: hebraizacila, palestinocentrizam, uvrštenie u svietsko Židovstvo, a DO tome oživlienic iugoslavenskopa židovstva. Padne li ta pretpostavka, mora logično da padne i naš cijeli pokret.

Vieruiemo li u mogućnost ostvarenia našega programa — a io ne samo za iedan dio maše omladine, kako ie Ahdut Hacofim učinio, nego za ciielu židovsku omladinu u Jugoslavii — (a samo u tom slučaju ima smisla podržavati naš Savez), moramo pristupiti ostvarivanju naših ideala. Prepustimo li, rukama u džepu, da prode ioš iedno desetljeće, izguDit će

naša omladina vičru, a naš Savez će žalosno završiti. Budući da — kako smo u uvodu pokazali — imamo mogućnost široko zasnovanoga rada, a

kako smo upravo pokazali nemamo drigih mogućnosti, preostaie mam samo: da počnemo ovim radom, znači da se koristimo svime, što smo do sada pestigzli.

*

Početal- praktičnoga rada pretpostavlia završetak perigda sprema– nija i zato treba priie sveza završiti dosadašniim teoretiziraniem. Budući da poviliesne periode ne nastaiu same od sebe, mora metko uzeti inicijativu ža OVU novi eru, a to može učiniti samo vodstvo našega Saveza. Hiin bih sada ukratko skicirati što današnii i budući R. O. može učiniti na poliu praktičnoga rada. Dok to pišem sviiestan sam toga, da nema R. O.-a koii bi mogao sam provesti hebraizaciiu naše omladine, koji bi ic mozao ispuniti palestinocentrizmom, koii bi ie mogao privesti omladinskom pokreti svietskoga Židovstva. No vodstvo može u velikoi mieri našoi omladin: pomoći pri ostvarivaniu ovih ideala.

Na poliu hebraizaciie moglo bi naše vodsivo na pr. mnozo uraditi. Ne bi teško bilo svake godine (već i ove godine možda o Pesah) prirediti »Jom-iyri« (hebreiski dan). Mogao bi otprilike ovako da izgleda: prije podne bila bi komierenciia s hebreiskimi referatima i debatama, posliie podne bio bi izlet ili nevezani sastanak, na kom bi se samo hebreiski Zovorilo. Dan bi završio priredbom s hebreiskim programom. Plan se u prvi mah čini, da ie teško ostvariv, no uzmemo li u obzir, da imamo dovolian Droi heDraista, koi bi sa mogli ostvariti, uvidiet ćemo da MB. O. treba samo da nasmogne volic. -

Jednako lako moglo bi se zato pobrinuti, da se naš Savez opskrbi hebreiskim štivom. Ako nikako niie moguće, da u Hanoaru izlazi mali hebreiski prilog. trebalo bi izdati mali hebreiski časopis n formi Ciionila ili Hezera Ahduta, te ga svakom društvu badava priposlati. Nema sumnie, da bi se ı Jugoslavii našao redaktor za takov list ili za prilog Hanoara.

Dalie bi trebalo, da R. O. nabavi popis hebreiskih novina, koie bi našoi omladini preporučio — miesfo izlaženia, sadržai i pretplatu treba naznačiti. BR. O. treba da se pobrine, da članovi našega Saveza, dobivain

208