Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

NAŠA OMLADINA.

Na iedmoi sihi ma kempu vovorio Ic Čiča o pitamiu, da li ima boga. (Gotovo svi su sc omda tomu usprotivili, ier da im ice jasno da ga ima. Promislimco dobro o tom! Liudi dolaze na mahane, da prožive »omladinski« micsec dama zaiedno. | tamo su svi vrlo dobri cionisti, ioš bolii omladinci (tako bar vele) itd. Drže vatrene govore o svom omladinstvi kao mečem liiepom, uzvišenom., boliem od drugog, nežidovskogz omladinstva. Gotovo preziru One, koji se ne pokazuju takovima. Siećam se na pr., kako smo osudili i smiiali se ovom ili onom, ako je iednom imao duge hlače ili »štait kragen«. S pravom smo ga osudili. Velimo: niie omladinski, makaneski itd. A naiednom oni isti, vodie, koli su na mahaneu i sletu toliko oduševlieno govorili o omladinstvu, dolaze kući i postaji posvema drukčiji. Dievoike, koie su na mahaneu odlučno govorile protiv noću po gzcstiomama, iavnim kućama itd. Je li to onai prirodni odgoi, koji su govorili o »prirodnoi odgoii« dolaze kući, bieže za Žženskima, lutaju noću po gostionama, imvnim kućama itd. Je li to onai prirodni odgoi, koji oni propovliedaiu. Sto više, oni pilu i puše, premda su se ma pr. kao olim odlučno tog svega odrekli, kao nečega što ie loše, što škodi zdravliu. A ako ih upitaš, zašto to čine, onda ie odgovor na, pr., da ice u principu Dprofiv »ali iednma, dviie cigarete ne će škoditi«, da nismo dogmatičari itd. Ili: znaš, pa iu je nešto drugo — okolina, pa se mora. Znam: mismo toliko jaki, dm, bismo mogli promijeniti našu okolinu u onakovu, kakovu ie mi hoćemo, ali odgo{imo sebe, ako smo uvjereni da ie to dobro. Jer inače su svi oni Zovori i sve ono ma mahaneu neiskrenost, Iraze, isticanie pred drugima, kako bi se divili niegovom zgovorničkom talentu. Neki vođe rade ioš bolie. Istaknuti vođa na mahaneu i inače VOdia velikog kibuca puši. Upitao sam ga, zašto, odgovorio ie, da om to hoće, i da ga zato nitko ne će kazniti, ier on da ie vodia, velikog kibuca. Dakle tako priiateli. S time što radimo mi kao da se otkupliuiemo od pojedinih obaveza? Je li to zasluga onog vodie, što u onom miestu imade više omladine?

Naš cio rad ne će vrilediti ništa, ako ćemo raditi kao dosada. Na mahaneu, na sastancima bit ćemo »omladinci«, inače ne. Pa onda smio neiskreni, lažemo. Tu govorimo o omladinstvu kao nečemu boliem, tamo opet činimo protivno tome.

Reći će mnogi, da ne možemo biti bolii od druge židovske omladine. Uzmimo da ie tako. Pa čemu onda. oni govori, čemu ona meiskrenost i hval:sania. Ako nismo bolih od drugih, kojim pravom si DrisVa-– iamo neka prava, koia drugi nemaiu?

To ie, drugovi, što sam Vam imao reći. Razmislimo o tom. Popravimo se. Budimo onakovi, kakovi govorimo da iesmo ili se okanimo toza, da govorimo o nama kao boliima od drugih, kao o nekom posebnom Židovskom omladinStVU. Karl Enzl.

_ o