Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Lea: O, siećam se. (Vragoliasto.) Možda i bolie od Vas! Je li to bilo kod

proslave? : | David (veoma radosno): Dakle se nisam prevario — bilo ie iza proslave, iest — pratio sam Vas i Vašega oca na stamiču T.ea: Bila ie hladna zimska noć — Ssnjlez ie škripio pod nogama David: A niie goriečlo samo osa Im sviećica, čitavo se nebo sialo — za

nas _ miliiuni zvijezda — a kad pružismo iedmo drugome ruke ma rastanku —

Lea (ie ustala pa mu nesviiesno pružila ruke.)

David: Lea — ti — moia draga — ;

Rosenield (ziievne Veoma glasno i protegne se u buđeniu.)

David i Lea (opet se raziđu.)

Rosenield (dolazi napred i ogledava se sanlivo): A gdie su svi? Ne čeka li nitko pred prozorčićem? (Protare oči.) Grom i pakao — ili sam možda spavao”?

Lea: Jest. tata, spavao si!

David: Zdravo ste spavali. gospodin Rosenteld!

Rosenfjeld (čisti naočale): | meni se Čimi, da sam spavao. A što Sam SVE saniao — da ie samo istina!

Lea: Što si to sainiao'?

David: Pripoviiedaite gospodin Rosenteld!

Rosenield: Pripoviiedati? (Zapali ćigaretu.) Na, sve vam baš ne Ću Dpripovijedati. Bilo ie tu na primier nešta s nekim diečarcem i s iednim kolicama — Lea, izađi malo u kuhiniu.

Lea (ga pogleda protestirajući.)

Rosenield: Pa možeš i tu ostati — pričat ću li nasamu —o a gospodina Kohna ću moliti, na čas —

David (namigne okom Lejli i ode do vrata.)

Lea: Tata, ti si nekad ne-mo-guć!

Rosenield: Uostalom, možete i ostati, bio ie i onako samo san. Da pripoviiedam? Lea: Nemoi, nemol., tata.

David: Daite, gospodin Rosenteld!

Rosenieid: No. o čemu sania guska? O kukuruzu. Povierenik Narodnoga Fonda sania nebih o punim kasicama. Bilo ie sve obrnuto nego danas. "Tko ic to čuo? Čitava ie općina sama došla — od prvoga do posliednieza — da praznimo kasice.

David: Doći će i to, gospodin Rosenteld!

Rosenield: Kod nas? Da, kad dođe Mešiiah, a onda ns trebamo kasiće mi za zidni ukras. Ali bilo ie ioš koiešta. Dr. Kovač postao ie takav Cionist, da nas ie sve prezirao, jer smo mu bili, premalo radikalni. Čitava ie općina bila radikalniin od Žabotinskoga, a marliiviia od Weizmanna. Ali niemu ie bilo sve to premalo. Niie mogao da izdrži tu pa ie iselio, u Palestinu.

David: Možda će i to ioš doći. gospodin Kosenteld.

Lea: Dr. Kovač — u Palestinu?

Rosenield: Jest — da osnuie peradarsku farmu! O moi san, dieco, moi san! (Brzo i žestoko.) Ssaradnika smo imali, tražili su se heDbreiski učitelii. liudi su slali i telefonirali ovamo. i čitali »Židov« — čitali? — pretplaćivali! — i hebreiske novine. bilo ie toliko pretplatnika, da ie Levi postao pomoćnim poštarom za Žžidovsku poštu — mi smo SVi bili bolii i veći Židovi. čašćeni od kršćana i od nas samih — (žalosno). gospodin Kohn. gospodin Kohn, sve ie to samo san iednogza starca, tko će Židove odiedamput promiieniti!

David: Odiedamput sigurno ne. Ali akc ih odgaiamo., danas, sutra i prekosutra i svaki dan — vieruiem u Židove u svakom muiestu, i tude!

Rosenield: 1 tude? Ta vidite — ia sam sam. Tko će mi pomoći?

Lea: Ja ću ti pomoći, tata, od danas!

Rosenielđ: Ti?

David: Mi ćemo Vam pomoći. (Pruži ruku Lelii.)

47