Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

17 GEOGRAFIJE PALESTINE |

Geologiisko podriietlo i mineraliie

Palestina, Transjordaniia i Sirija istoga su geolociiskog postanka i sastava tla.

Glavna ie značaika toga područia kredna

formacija (mezozoikum). Od ostalih mezozojskih formaciia (trias i jura) nalazimo tek tragove, ponaiviše u goriu Hermona i Libanona. Paleozoisko ie doba zastupano samo na iugoistočnom rubu Mrtvoz Mora, i to prakameniem ((granit, gnais, pOrfir). ; Naistariia ie kredna taložina u Palestini nubiiski pieščeniak koji dolazi ponaiviše na istočnom: rubu Mrtvog Mora, kod Amana u Transiordaniii, a uporedo sS s hedžaskom želieznicom proteže do pustirijle Nefud. U Libanonu se donie naslage nubiiskoz pieščeniaka odlikuiu nalazištima kamenog ugliena. a u gornmim sloievima obiluiu fosilnim školikama. Od kamenia gornie kredne formacije (cenoman, turon i senon) ističu se vapnenci (kalciiski karbonafti: kalcit, aragonit, mramor)., lapori i dolomit (magnezisko-kalciski karbonat). Iz tog ie kamenia sastavlieno gotovo sve Dpa1estinsko gorie, a šarenilo naslaga potieče od želieznih, kromnih i fosfornih spojeva. Kako sloievi obiluiu fosilima. to se zakliučuie, da ie sva zemlia nekoć bila pokrivena morem, a regresilom mora istaložiše se iu mezozoikumu kredne naslage. Na sieveru od Emek dJezreela imade zgorie mrče lics nego na iugu. To potieče od b azalta koj ie nastao erupciiom vulkana pri kraju kredne periode (u goriu Hermona i Libanona). Naimladinmi geologiiskim periodima (diluvii i aluvii) pripada primorie uz Sredozemno More. To su pješčane naslaze bijele, žute ili crvene Doje. Palestina i Transiordanija nisu bile uviiek odiieliene dolinom Jordana. Ta ie dolina nastala vulkanskom. dielatnošću kraiem tercilara čiji se tragovi zapažaiu u Emek Jezreelu te u gorjiu Haurana, Hermona i Libanona. — Značaino ie za obalu uz Sredozemno more, da se u nie zapazilo sekularno izdizanie, kojie pridiže na površinu podmorske stijene i pećine. - Ova pojava (nepogodna plovidbi) iziskuie posebno izgrađivanie pristaništa (Haifa, Jafa). Odgovarajući krednoi formaciji nalazimo u Palestini one minerale koji su se staložili u mezozoikumu. Građevni materiial pružaju vapnenci i bazalti. Kod Bet Zakura (k jugu od Betlehema) dobiva se mramor, iine kakvoće. Crni vapnenac (iz Nebi Muse, istočno od Mrtvog Mora) upotrebliava se za posuđe i statuete svetaca te za izradivanie nairazličitijih spomen-predmeta na Svetu Zemliu. Palestina je siromašna raz-

ličitim korisnim kovinama a naročilo drugim kovinama. . Klima

Palestina. pripada „uglavnom područil : ZV. suptropske sredoze inske klime koju označuiu dva oprečna godišnia doba: vruće beskišno lieto i umiereno hladna kišovita zima. Postoie velike toplotne razlike između dana i noći, brdskih i dolinskih krajeva. No u poiedinim se predjelima klima ioš speciialno oblikuie prema nadmorskoi visini, udalienosti od mora i oblicima ila. Tako vlada na pr. u primoriu blaga i iednolična sredozemska klima, dok u gorskim lancima Hermona i Libanona ima vječni snileg, a jordanmnsko područie mosi gotovo tropska obiliežia.

Točniie se razlikuiu u Palestini tri klimatska područia, i to:

1. Primorice s blagom i iednoličnomni

sredozemskom klimom. Direktni utiecai mora ublažuie dnevne i godišnie opreke temperature.

2. Pobrđe sobie strane Jordana imade sve značaike kontinentalne klime: oštre temperafurrie razlike dana i noći, lieta i zime. O podne u lietu znadu zapadni vietrovi sa Sredozemnogz Mora da ublaže omaru, no hlad nastupa tek iza zapada sunca.

3. Dolina Jordana se uleknula. kao udolina između dva visoćia, izvan utiecaia morskih vietrova. Ovdie su gotovo tropske klimske prilike.

Glavni ie regulator palestinske. klims Sredozemno More. Odanle dolaze studeni i topli vietrovi, kiše i snijez. — Oborine diiele godinu u dva perioda: lietno ili sušno doba (od maia do oktobra) i zimsko ili kišno doba (od novembra do aprila).

Početkom maia započinie lieto, a jaka žega obuzme svu zemliu. Sieverni i sievcrozapadni vietrovi s mora ublažuiu omaru. Zbog vrućine uvene cvijeće i trava na pašnjiacima. — U oktobru počiniu duyvath s mora vlažni zapadni vietrovi koj siu kišonosni. Kana kiša (Bebr. iore) omozužuje obrađivanje zemlie. „Kasna kiša (haDr. ma{lkoš) pada od decembra do iczbruara. Od ove se kiše pune vadi, cistem;ie, Dunari da se opskrbe vodom za beskišni period. Početkom aprila nastupa. prekrasino prolietno doba kad započiniu prve Žetve, a u zemliu dolazi naiviše turista. O ciilom kišnom periodu imade poprečno 60 kišnih dana.

Naročita ie značaika palestinskog podneblia kristalna prozirnost uzduha. Krajine su tako svieže ' jasne, da se veliki razmaci pričiniaiu neznatnim udaljenostima. Zato su u Palestini neobično liiepi i zormi vidici. Pavao Wertheim

777