Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Ali i kroz ovu sivu ijednoličnost ćitavoga židovskog života vidliivo proDiig: žutilo sramotne krpe. I iednoličnosti ne bi bilo, da mist Židovi bili iskliučeni iz života okoline i potisnuli u spoliašni i u duševni geto.

Stoga nam do emancipaciie valia govoriti o Žutom galutv dok će odonda boje biti drugačiie, Zapravo i neće Više biti iedne troboinice, nego će oko bez muke ugledati u svakoi državi ispod razvodnienih boia Jisraelovih pomalianič narodnih oznaka one sredine u koijoi živi tai dio Žžidovstva. Zato će negdie nestati i Žute, i sive i krvave boie. Drugdie će ŽžidoVstvo ioš dugo nositi star posvećenu troboinicu, baštinu velike prošlosti, i samo pomalo proživliavaće ili svoie raspadanic ili preporod u znaku modro-biiele zastave narodnoga ŽidoVvVStvVa.

e

U sredniemu viieku uredeno ie čitavo društvo prema staležima. Velik Gposiednici plemići, zajedmo sa svojim saveznicima ili točniie klasmim izdancima svećenstvom., voiništvom i Ččinovništvom, gospodare državom. Oni iedini mogu da u zajednici s kraliem stvaraju zakone; oslobođeni su od poreza i svih dužnosti osim voiničke, dok se maprotiv njima plaćaiu koiekakve daće i dažbine. Podanici seliaci nemaju prava, ali to više dužnosti, medu njima u prvom redu da obrađuju zemliu, isr Su kmetovi, »zapisani grudi« (slebae adscripti) i da plaćaiu vlastelinu danak u novcu, prirodu, radu i krvi. Gradani, u početku srednjeza viieka u nekim kraievima potpuno vezani uz SsVOjĆ zvanice, te ie sin morao da naslijedi očeV DOS4&0, osvajaiu povlasticu za povlasticom i, naizad. francuskom revoluciiom miesto povlastica i pojedinačni prava izvoištiše pravo iednakosti, iednakost prava svih liudi s novcem.

Židovi, u sredniemu viieku, nisu smieli da stiću nikakvih nekretnina, a 10% manie da posjieduiu polioprivredna dobra koia Di im dala vlasti nad krštenim podanicima. Oni su, dakle, morali da traže zarade u gradskim zvaniima. Bilo ie tri glavna zanimania u gradu: obrt — izrađivanič iobe iz sirovina ili polusirovina i prodaia proizvoda na saimovima; trgovina — DpreVoZ gotove robe ili, češće, sirovina iz iednoga Wujesta u drugo; novčćarstvo — zamiena novca na saimovima i u trgovačkim središtima, pnozaimliivanie novca ma kamate ili zakupliivanie poreza i različitih regalnih prava.

U obrte Židovi nisu mogli. Svaka obrtnička struka udružila se u celi (esnaf, Zunft). Cehovi su nadzirali sve obrtnike svoie struke; oni su određivali koliko će pomoćnika i šegrta imati koji maistor, koliko će robe smieti da proizvede, koliko će miesta dobiti na saimu. Da ne nastane preoštra konkurenci!a, nastojao bi svaki ceh da bude što manje maistora sa svim pravima. Odatle i oni baioslovni dokazi obrtničke vještine i umjetnosti, koje nalazimo ı muizeima starih gradova; pomoćnici su bili podvrgnuti linbomornom ispitu starijih maistora kojima će odmah iza uspieloga ispita postati nepoželini iakmaci i koji su stoga oteščavali ulazak u ceh stavlianiem velikih zahtieva na kale.

Zar ie onda čudo što su se cehovi razvili u prave državice s posebninr zastavama i znakovima, sa svojim svecem zaštitnikom, sa svečanim danima i procesijama, sa zasebnim formama saobraćaia i pozdrava, a priie svega S oštrom disciplinom i krutim konzervativizmom.

Židovi, po svemu tome, nisu mogli da prodru u gospodarski ekskluzivne. a kršćanski organizirane cehove, nego su kao nezaštićeni konkurenti imali da vode borbu protiv ovih moćnih udruženia. Ova ie borba bila veoma ieška, te se stoga Židovski obrt razvio u većoj mjeri samo ondie gzdie niie bilo ovakvih cehovskih organizacija ili cedie one nisu bile tako moćne; na Dr. u Španiii i, posliie izgona iz Španije 1492, u Turskom carsivu, ili u Poliskoi priie nastaiania poliskoga građanstva. |J ostalim zemliama Židovi, doduše, osvaiaiu i neke

74