Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Nova su ekononiska poduzeća izazvala nove oblike razvoja. No automobilska cesta niie ioš ni danas potpuno izgradena. Pa ipak se počinie zapadma strana nizine Šarom pretvarati u cvatuću židovsku rivijleru koja se prostire od prudova Rišon Leciiona do gostoprimne obale Aka. Južno se proteže blok od Tel Aviva. Petah Tikve. Hercliie, Kfar Sabe do Gan FHajima i ioš dalie do mnogili židovskih naseobina.

Upravo u sredniem diielu nizine Šarom niie dosad bilo židovske ekspanzije. No danas ie to drukčiie: novi teritorii Napat Dor spojen ie kupniom Vadi el Havarita (po Žnf) s ostalim židovskim u tom kraju. Kanadski Zidovi, potaknuti plamom Usiškinovih uvierliivih tvrdnia, dadoše potrebnu svotu za tai kup. Oni možda ni sami ne znaiu kakvu su zaslugu time stekli za novu Židovsku Palestinu. Pretstavite si veliku i široku nizimu, okrunienu ı obrublienu zlatožutim prudovima, urešenu rubom azurne boje mora! Tako vam se prikazuie okolica Napat Dora u predbrežiu Samariie. Na istoku ie Hedera s tamnoplavom evkaliptusovom šumom i narančimim plantažama, dalie k sieveru Zihron Jaakov. ioš dalie Šefeia.

Vadi el Havarit, novo židovsko zemliište, leži na sredozemskoj obali izmedu Nataniie i Hedere. Velika i plodna ravnica koja se prostire od humakxn zapadne nizine Šaron do niskih pieščanih prudova obale. Pieščana obala tako ie blaga i ugodna, da se kao stari liubitelii mora ne mogosmo od nje rastati. Kupali smo se ondie sate i sate: u blizini utoka Aleksandrove riečice, nazvane valida po kraliu Aleksandru Janaiu. Potok ie mjestimice dubok do 6 m. Niezova se plava voda siši već iz daliine. U područiu Vadi el Havarita ima dosta vode. Osim Aleksandrove rječice mnogo ie vode temelinice u samom flu. Sieverno od riečice malenz ie luka u malenom golfu. Nekad se zvala Migdal melha, Slani torani. Ondie smo našli mnoge brodare i trgovce koji izvoze znarntenite šaronske dinie.

Ne treba čovjek biti veliki stručniak da vidi kako ie velik dio ove zemlič prikladan za plantaže naranča. drugi za voće itd. Gdiezdie su tek manie močvare. Zaista smo dobili tim zemliištem vrlo mnogo.

Uvierio sam se da ie ovai krai nekoć bio gusto napučen. Sudim fo po iskopinama i ruinama. Sigurno ie i nekad bio plodan. Na nama je da uložimo sve sile u to da ca opet učinimo plodnim i rodnim: u obiliu zlatnoga klasia i zlatnih naranča kao što ie i priroda ovdie zlatne boice.

ERNST COHN-WIENER: AZIJA I MI

(Zakliučna riieč iz kniige »Asia«)

Azija je danas u središtu evropskog interesa. Ima ova pojava duboke Tazloge. Niie to moda, niie ni snobizam dificilnih estet:i. To ie pravda istorije. U vrileme rokokoa mogošs smatrati kineske porculane ostvarenim idejama rokoko-ornamentike, Goncourtovi mogoše nazirati u japanskim obojanim drvorezima cili kulture svoga doba — to ie bila potreba onih vremena. No danas mi više nemamo prava da gledamo golemo stvaralaštvo Azije, niezine velike zemlje i niezina duboka svijetozrenja sa uske evropske tačke gledišta. Mi ne smijemo iskrivliavati perspektivu. To vrijedi i u smislu politike i u smislu istoTile umjetnosti.

Ne radi se o utiecaiu koji ie Azila vršila na Evropu. Tai ie uliecai bio jači i dublii. nezoli se danas usuđujemo misliti. Oriient ie preplavio pretklasičnu Heladu fantastičnim himerama i sfingama, darovao joj je jonske varija-

5