Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

JAKOV MAESTRO: AUTODIDAKTI U ŽIDOVA

U liiepom članku o H. J. Bornsteinu dotiče se Sokolov usput i značenia židovskih autodidakta. Malo ie začudno što dosad nije u našoi književnosti posvećena autodidaktima zaslužena pažnia, dovolina da rasviietli ovo zanimljivo poglavlice iz kulturne istoriie našega naroda.

Bilo ic i u drugih naroda autodidakta od kojih su pojedini stekli poziciiš i lijep glas. Kod Židova ie bilo značenie autodidakta, do sicora, u njihovu vclikom broju (koji ne zaostaje za onim Školovanih liudi, a možda ca i nadmašuie), u prilikama pod kojima su oni Živieli i sticali znanie i konačno: u njihovu uticcajiu na kulturnoprosvietno pridizanie židovskih masa. !Tipićne židovske autodidakte nalazimo samo u zemliama Istočne Evrope. Tu ie ioš kroz cijeli 19 vijek vladala duševna tmina koja jie gušila svaki polet i ubitačno dielovala na talente. U Srednioi i Zapadnoi Evropi zahvatila ie već u tom stolieću emancipicija sve sloieve Židova. (Onima koji su bili želini znania i nauke bili su svi zavodi pristupačni. |

U ievreiskim disciplinama može se svako na Istoku smatrati dielomičnim autodidaktom. Ondie su samo do stanovite granice učili uz pomoć rabina, ili su slušali nieszova razlagania u iešivama, a onda bi se povukli u sobu i nastavliali učeniem. Ovdie je riieč o autodidaktici svietovnih predmeta za koje ie 1 jieyreiskom taboru počeo interes od Mendelssohna ovamo, interes raspirivan iačim ili slabiiim vezama s prosvietom i prosvietiteliima iz Niemačke. Svi su ovi autodidakti sliedbenici Haskale, a mnogi su od njih staiali u prvim redovima pokreta. Događa se u mnogim prilikama u životu da zamieniujemo uzrok i posiedice. Ista se pogreška čini i kad ie gOVOT O pokretu Haskale u 60 i 70 godinama prošloga stolieća. Citav se pokret osuđuie zbog dielomičnih nepoželinih posliedica. Ako i iesu broini maskilim našli put asimilaciii ili otpadu od vjere otaca, krivica je do samih ličnosti, a ne u biću pokreta. Mnogi prvaci u pokretu Haskale, među niima nesrazmierrnio velik broj autodidak1a, svojim Su Tadom i Životnim borbama »vomozgli razgoniti tminu duševnog geta Židova Istočne Evrope, a ostali su vierni i ponosni sinovi svoga naroda.

Težak ie bio život većine mladića dok su postigli dovolino židovskozgz znanja. Lutajući iz iedne ješive u drugu, upućeni na milodare i dobro raspoloženie provinciskih »bogataša«, izmieniuiući svakog dana u sedmici kuće za jedan mršavi obrok. spavali su na tvrdim klupama bethamidraša, a učili u svijetli voštane svijećice ili u siaju Žari iz peći za dugih zimskih noći. Nailiepši dio života prolazio ie u tim patnjama. Ne tražeći svrhe i ne pitaiuči za rilju. — A tek koliko ie bio teži život aulodidakta. Ovai niie smio da otkrile svoiu žeđ za svjetskim znaniem. Nije bilo lako dočepati se potrebnih kniiga, uputa nisu dobivali ni s jedne strane. Ako bi im došla u ruke knjiga protanog sadržaja, TIOSili bi ie kradomice, a čitali bi iz nie samo daleko izvan grada, ili u gluho doba noći dok bi ostali ukućani tvrdo spavali. Mladić koiega bi otkrili kao autodidakta, naročito ako bi otkrili kod niega kakvu svietovnu knigu — U OVE 16 pripadala i kniiga »More Nevuhim« i mnoge druge na hebreiskom ieziku — kao corpus delicti, bio ie onemogućen. Teškim tributom gladi i mržnje netrpeliive okoline sticali su mladići znanie i prosvietu. U hasidskom kraju bio ije ŽIVOT autodidakta pravi pakao. Rijetko ie kada ovai mogao da računa na razumiicvanie sa strane vlastite porodice. U borbama koje su ue iedanput dovele do razmirica u braku i do katasirofe mnogi su na Do Duta podlegli, a tek neobično uzdržliivi i oni kojima su i prilike išle na ruku proturali su se kroz život i imali uspieha. |

108