Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Na članak arapskoga galamdžiie, novine »Falastin«, glasila tako zvane »Arapske egzekutive«, koji ga je prostački napao, na sve upravo tragikomične i ciničke klevete odgovara iednim iednostavnim pismom uredništvu »Falastina«:

Gijenjeno uwredništoo, u Oašem engleshom izdanju od 19 ohtobra objelodamili ste članak »Relativitet i pbrobaganda« hoji je pobudio moju pažnju. Hoću da eli niram činjenicu da ste u članhu hraj nehih laskavih vehli i dosta nebovoljiah sudova o meni. a nili Oaše uoredljive primjedbe o harahteru židovshog naroda neću da shvatim suviše ozbiljno. Nažalost je običaj da narodi had se svade, brotomiha ı nedopušteno bogrđuju.

Na prošlost neću da se ovdje osvrćem. Šlo o tom imam (a hažem., rehao san, a svom pismu na »Manchester Guardiam«, s hojim se bavite u Oašem članhu. 4li Oaš članah daje mi povoda da hažem par riječi o budućnosti haho si je ja zamišljam. Oi sumnjate u moje Yiječi da Židovi s A4rapina Palestine hoće da Žioe samo u prijateljskim odnosima. Ko pobut mene već decemyjima zastupa mišsljemje da buduće čovječanstvo treba da se temelji na ishrenoj zajednici naroda i da #reba svladati agresivni nacionalizam, ta) i budućnost Palestine može da vidi izgrađenu samo u formi prijateljshe hooperacije obih tamo udomaćemh naroda. Zato sam i očekivao da će velihi arapski narod bolje bpoštivati potrebu židovstva da a staroj židovshoj domovini osnuje svoju narodnu domaju ı da će se zajedničhi naći jula i načina da se omogući židovsha holonizacija u zemlji. Uvjeren sam «a cijelo #učanstvo zemlje može da ima horisti od odanog interesa što ga židlovstuvo imacde a zemlju Palestinu. nesamo u materijalnom pogledu, već i u hulteormom i nacionalnom. Ojerujem da arabshi brebporod na cijelom velihom bodručju što ga nastavaju Arabi može da se horisti židovshim simpatijama. Žeho bih da se nađu but i način haho bismo posve otvoreno i slobodno govorili o toj mogućnosti, Jer vjerujem da oba ova veliha semitska naroda hoji su svahi na svoj način današnjoj zapadnoj hulturi dal neprolaznih vrednota, mogu imati velihu zajedničku budućnost ı da bi myjesto neblodnog neprijateljstva ı međusobnog mebovjerenja trebali da se botpomažu u svojim hulturnim i nacionalnim nastojanjima i da traže mogućnost prijaleljshe suradnje. Smairam da je dužnost političhi neahttonih ljudi da sudjeluju hod stvaranja tahove almosfere. |

Žalosne događaje u prošlom augustužalim mesamo sloga, Jer se u mjima odrazuje ljudsha narav u svojim najnižim Jormama. već ı zalo, što su otuđili oba naroda i na meho vrijeme oteščali međusobno pbpribhižavanje hoje ibah treba da sec OSFUad?1.6

»Falastin« ie našao da ne smiie pred tim pismom uzmaknuti, pa ie dodao napomene koie su u punoi protivnosti sa činienicama, a naročito s namierama i sadržinom Finsteinova pisma. Ali to pismo ipak pokazuie svijetao izlaz. Naivrednilii dio Arapa pozdravlia tai korak učeniaka i osuđuie izmotavanie ı ieaT– gumentovane mapadaie »Falastina« nakon toga pisma.

Einstein, velikan nauke, ne zavlačise u izolaciju znanstveniaka nego ostaie u dodiru s krvavom zbiliom života. Gdiegod ie u pitaniu liudsko dostojanstvo i čovječja snošliivost, on ie prvi koji će ustati da pomogne dobru. Prvi ie pošao i Francusku da utre stazu zbliženia Niiemaca i Francuza. Jednim pismom novini »Manchester Guardian« kritikuie i ispravlia greške engleske javnosti prema nama iza augustovskih događaia. A sad evo za da pitanis odnosa između Arapa i nas izvede iz Ćor-sokaka u svietliie strane. Ovai nam poiav iača vieru u Židovstvo, čili ie genii podario i nama i svemu liudstvu ovakvogr čovjeka baš u času kad ga treba nesamo iedan narod i iedna mauka, nego progres dobra u teškim, krvavim vremenima.

[25