Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

FEUILLETON

PALESTINSKI PREGLED RAD I STANJE U ZEMLJI

Gospodarski život u gradu. Posliedijih se mjeseci razvila židovska gradevna dielainost u gradovima. Naročito se mnogo gradi u Tel Avivu. Židovski trgovci koji su prije nemira imali svoie trgovine u Jafi DOodižu sada velike građevine u Tel Avivu. Broi gradevnih dozvola posliednjiih mieseci u Tel Avivu dostigao ie visinu intenzivne građevne dielatnosti 1926 g. »Silikat«, tVOTnica opeka, kojia ie nakon krize obustavila svoi rad, nastaviće svoie poslovanie.

U Jerusolimu, Haiti i Satedu proširuiu se Židovske četvrti te se po mogućnosti uiedinjuiu. Emergency Fund doznačio ie za OVe građevine 64000 funti.

Nedavno ie započeta izgradnia prvog velikoz radničkog predgrađa u zemlii. Ono se gradi na zemliištu Kkl-a kod Haife. 1930 g. izgradiće se samo 200 kuća. Nacrt predvida naseobinu od 5000 porodica. Potrebno je zemliište stavlieno na raspolaganie. Kao u poliodielskim tako će i u gradskim radnićkim naseliima biti miesta za obie forme radničkih naseobina: za kolektivne i za individualne. —

Eksporfne broike naivećega brojia industrild: pokazuiu vidam porast. Jedini ie Važan izueztak eksport naranča. Razlog ice ii prošireniu unutarnjieg tržišta novorazviienom građevnom dielatnošću. U posliednie vrileme sve se ilače osjećala nestašica eksporinih {ržišta za industriiu. Nove egipatske carine (naročito na sapun — ijedan od najvažnijih palestinskih eksporinih produkata) vidno su otežale tai problem. Posliednjih muicseci pokušalo se eksportirati u Južnu Afriku. —

Poliodielstvo. Ovogodišnia berba uaranča dala ie oko 3,000.000 sanduka, dosa-c ioš neposligmuti broji. Cijene su isprva bile veoma nepovoline zbog mneorganizovaimogz i nebrižnogz eksporta arapskih produkata. Posliedniih sedmica postigli su organizovani židovski farmeri i trgovci mnogo više Cliene. Židovski eksport naranča ne zadovOliava sa engleskim tržištem, on osvaja i tržišta na evropskom kopnu, naročito u Niemačkoi i Istočnoi Evropi. Novi masadi intenzivno se umnažaiu. —

Nove egipatske carine dielovale su nepovolino na različite zrane ŽžidovVSkog DOliodietlstva (naranče, banane, med). Posliednjih sedmica eksportirano ie u Skandinavilu mekoliko tona meda. —

Zidovski se radnici ukorieniuiu u koloniilama, te mastavliaiu samostalnom gospodarskom dielatnošću: povećaniem ila, novim nasadima, povećaniem inventara i gradevnim preduzećima. Naročiti razvoi valja zabiliežiti u podružnoi grupi »Kibuc hameuliad«-a u Petah Tikvi (180 duša). Nadnica židovskog radnika iznosi prosiečno 20 pijiaslera (56 dinara).

Stanice rada. Nakon kratke sezonskc nezaposlenosti zimnjih mieseci u koloniiama, naročito među ženama i dievoikama, opet se osieća velika nestašica Žžidovskih radnika. Broi nove useobe nikako ne odgovara potrebama zemlie. U nekim se koloniiama broji arapskin radnika povećao. U Pišon Leciionu ukorienili su se »Kibuc arci« i »KJbkuc hameuhad« uvođeniem novih grupa. Stanie Žžidovskih radnika kod vladinih radova vrlo ie nepovolino. MPadni nacrt vlade predviđa za 1930 z. izdatke od 800.000 palestinskih funti. Prosiečno ie uposleno 5000 radnika. Danas ie kod vladinih radova iposleno jedva 300 židovskih radnika.

Radovi na temeliu koncesiie za iscrplierie Mrtvog Mora već su započeti u velikom opsegu. U engleskoi ie štampi obielodanien nacrt haifanskog aerodroma koji će da bude spoien s lukom. Aerodrom ima da služi kao centrala za zračni promet s Malom Aziiom, Irakom i Indiiom. Za to predviđeno zemliište iznosi 100 ha. —

Arapska pitania. Boikotni pokref arapske egzekutive protiv židcvske trgovine Nglazi se pred slomom. „Arapske se novime tuže da je boikot koristio tek uskom krugu trzovaca koji iskorišćuiu nacionalne osicćaje za povišenje cilena. Arapski su kućevlasnici zabrinuti zboz preseobe Žžidovskih trgovaca u Židovske četvrti. Konierenciia arapskih kićevlasnika u starom Jerusclimu zaključila ie ua se od arapske egzekutive zatraži hitna likvidaciia boikotnog pokreta. Jedini koji ie glasovao protiv toga priiedloza bio ie pripadnik muttiiine porodice Huseina. Prema proračunima arapskih novina dobivaiu arapski kućevlasnici od židovskih stanara godišnie 200.000 palestinskih funti.

U velikoi arapskoj tvornici duhana »Mabrouk« u MHaifi došlo ie do dielomičnor štraika i zbog toga do otpuštania radnika. U ovoi tvornici radi 70 do 80 diece uz nadnicu od 5 pilastera, radnike batinaiu i zlostavliaiu na različite načine. Novoizabrana centrala arapske radničke organizaciie (osmovana januara 1930) potpomaže zahtieve radnika. Posiednici ove tvornice ugledni su

164