Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Napoj mi boljubi, lebojho, usta grimiznom usnom ı belim zubom,

7 čistim telom zagrh mene. jer ne žudim nego za belohošću. Ista hebrejski: Hašhi ušhi ofra et bi bisJat šam uwvoltvnat šem· • • e · .vVI v v ogu} nahi oti hibhi hm en hišhi rah ešet Sem.

Dovoline su ove tri strofe, da se oseti iedan od glavnih tonova u toi glavi Ove dve poslednie u hebreiskom originalu predočuiu nam savršenost koju ic 'Moše ben Ezra postigao u umetnosti: lak i iasan iezik, Živi ritam i muzika reči. Zadnia ie strofa tako nestašno vesela!

U ovoi je glavi draga opisana bujno i ŽIVO; puni Su mladenačkog: žara liubav i čežnia koie ne mogu da uguše mi daliinne... To ie muzika nežne harfe ljubavi čiie Žice zatrepte i pod lakim dodirom čežnie i dočaravaiu u SVOJIm zvucima svežinu i čarnu sliku lepoike u prvom proletnom cvatu.

Petoj je glavi sadržaj: mladost hoja vene ı prolaz, čežmja za mnJOom, bol za danima hoji nestaju ı vratiti se neće.

»Šesta glava, o neveri braće verne hada se bromem vreme.ć

Sedma je glava o rastanhu od prijatelja.

„Glava osma, o breziranju sveta ı njegova sjaja, o sećanju ma smrt 1 12a nje Što Je.«

Deveta glava beva da se čoveh treba da uzdigne iznad života ı sueta, zatim. naročito, o prednostima znanja ı mudrosti nad bogatstvom; hohho Je uzvišenije i bolje biti siromah ali uman, nego bogat ı lud.

»Glava deseta, o lepim izrekhama i stihovanim besmama«.

Iza ove šetnie kroz deset glava Đerdana, mislim, nisu potrebne mnoge reči. Ako i niie tu uspelo da se prikaže sva umetnička snaga i pesnička moć, 'koje se kriju u Taršišu, ipak će čitalac, možda imati bar neki poiam, laki »miris«, slabi odiek kao iz daliine... Originalnost tih pesmica ne leži samo u ·onom što ie već navedeno, nego u umetničkoi formi. Kao rime upotrebliene su u tim pesmicama potpuno iste reči (mogu biti i razni gramatički oblici) u različitom značeniu, na pr. saraf = spalio ie — saraf = anđeo, hoviš — Osra– motio ie — hhoviš — osušio ie i sl.; nekada dolazi ista reč u 4, 5 ili 0 značenja, već prema broiu stihova. Osim toga, unutar svake poiedine glave mogu se pesmice da podele u grupe prema početnom slovu u reči koja se rimuje, jer one slede u altabetskom redu ti. u prvoj grupi rimovane reči počiniu sa »alef«, u drugoi sa »bet« itd.; do konca ie glave upotpunien celi altabet. Jasno, OVO prelazi donekle u izveštačenost; ovi okovi stavliaju upravo ogromne Za'hteve na pesnika: pesnik ie morao da vlada savršeno iezikom i da ga poznaie u tančine (isto i Biblilu). Moramo se diviti lakoći koiom je pesnik svladao tako 'komplikovanu formu. lako se to nama čini donekle duhovitom igrariiom, pa ma i vrlo teškom. u ono ie vreme bio to znak pesničkog dara i pesničke moći, a to mu i mi svakako priznaiemo.

U »Taršišu« ne nailazimo tako često ma bibliiske rečenice i fraze (jezik ie ·dabome ovisan o Bibliii) kao u drugim pesmama; tu je poglavito pesnikova mašta na delu. Ona ie stvaralački iaka, moć u iznalaženiu slika i uporedaba ič “velika, stihovi su izgrađeni i izglađeni, često vrlo muzikalni.

Ta ie knjiga iedinstvena u hebreiskoi poeziji, kao umetničko delo nesamo .originalno, nego i iedno od naiboliih u hebreiskoi srednievekovnoi poezili.

Berbin 1950

241