Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

No i ovdie jie Chagall ioš uviiek onai mladić, pun rusko židovskoga fo,klora. Sa 20 godina dolazi u Pariz. Ali čistocom i žarom svoga htiienia i težnioni za rcalizaciiom svojih problema izmakne ponoru grada, destruktivnosti niezova utiecaja. Jer Chagall slika po imperativu svoje etičke sviilesti i slika ono Što voli: »liubav ie kliuč umietnosti«, kaže Chagall. Zato u njegovim slikama nalazimo ioš uviiek rusko selo, ali ponaiviše niega samoga, niegovu Vvieremicu i niegov atelie. On ie iskren. Zašto da ne priznajemo da sami sebe volimo mnaiviše? — Pariz počinie da dieluie: upoznaie Miatisse-a, Deraine-a, Dufy-a i KOnaulta. | kubizam: Picasso, Brague, pa Delanavy. Kubizam sa svoiom doktrinom da ne imitira prirodu, već da u dviie dimenzije stvori nanovo onakove predmete i onai sviiet kakav slikar gle da, naravno da se veoma snažno odrazio u stvaraniu Chagallovu. Niemu ie to upravo trebalc da uzmogne nadvladati realnosti i iasnije izraziti svoie gledanie. I gibanice u svojim kompoziciiama, ier ono motorično temelina ie osebina židovskoga duha. A kubizam se niie zaustavliao u svojoi apstraktnoi koncepciji kod statičnosti obiekata, ta slikar ne gleda i zamišlia sebi obiekt statički: tako su slikali istovremenosti dogadaia i time postigli gibanie. Chagall ie prigrlio kubizam, ali stvaralački i originalno. Ali Chagall ne sustaie kod izražainih torma kubizma, om zahtiieva naiviše od sama sebe, svoga poleta i oduševlienia, ier mu ie umietnost kategoTički nametnuta od iednoga od onih razloga koie naš razum ue poznaie.

Da se vratimo kubističkim slikama. Kod Chagalla istovremenost postaje anegdotična. Vojnik piie, i vidi na stolu pred sobom pijanu viziju kako sam plcše s krčmaricom, kapa mu leti u vis (»Voinik«). A katkada prelazi i u šalu: na glavi rabina vidimo deset puta manieg rabina okrenutog ma drugu stranu. Samo se od sebe razumiie da su Chagallu spočitavali da slika literaturu. (Svaki ie slikar literat koga ne inspirira iedna gitara ili iedna izodiemuta žena ili tri zdielice na kockastom stolniaku«) A Chagall, koji nikada mije slikao pre dmete. već uvilek Žive drame, koga kao Rusa vaspitanog Dostojevskir nisu interesovali modeli kao modeli već kao živi ludi s dušom, borbama i pat-

BR [.:y RZU

Marc Chazgall Portre madam Chagall Marc Chazall Posvećeno Musiji

243