Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

niama, kome su kao Židovu boie Matisse-ove i kubi Picasso-ovi bili tek sretstvo da postigne izraz vremenski, muziku, koia veže generacije i vodi u vicćnost kao što ona kolica na dva kotača putuiu u samo nebo, uzviknuo je: >»I)obro ie, ako ie tako, neka živi literatura, ia sam za to!«

Ova bezuslovnost umietničkog htiienia dokazuie nam širinu niegove koncepciie i filozofsku dubinu niegova stvarania. Jer Chagall ie u prvom redu pjesnik. A židovska uznemirenost i ruska melanholiia oznake su niegove duševne konstelaciie i odatle dubok osiećai, fantaziia, espri i raskoš boja kao oznake niegove umietnosti koja se ne dade rastumačiti, ier ie metalogična. Metalogična jie, jer mu to zapovileda nmaiviši razlog, viša duhovna sila koiom stvara: Chagall se ne može odreći metafizike, ier ie Židov i stvara srcem i dušom i onom tainovitom dubinom razumnoga mišlienia kojia nas potsieća na mistične 'kabaliste istočnoga židovstva, na Vitebsk, na vrelo niegove umietnosti. I odatle nas vodi put njiegovu ekspresionizmu na pr. u već spomenutim slikama » Trgovac blagom«, »Portre gđe Chagall« te u slici »Selo. Posvećeno Musiji.« Kad sam prvi puta vidio tu sliku nisam ie mogao shvatiti. Nisam znao zašto ie glava 'te žene odrezana i lebdi nad tiielom, a ona također hoda nad krovovima, a icdna krava stoji na nekome krovu i diiete siše niezino mlijeko. I vremenom sam se izmirio sa svim tim, a sada mi ie to sasvim iasno i ne bih mogao zamisliti te slike bez žene u zraku sa odrezanom glavom. Jer Chagall nameće svoi red sviietu koji slika. A on vlada neizmiernim: i duhovnim i osiećainim. I izmiruie sviiet zbilie sa svijetom mašte, gledanie sa vierom, vidliivo s nevidliivim, jer neposredno svoi život stavlia na platno s nieroiatnom bezobzirnošću mistika i heroizmom pravozgza viernika. Francuzi ne poznaiu tu intenzivnu ekstazu. Tri Židova, Modigliani, Chagall i Soutine polažu temelie francuskom ekspresionizmu. 1914 ga rat zove u Rusiiu. Ostavlia Pariz i vraća se u Vitebsk. Tu vidi opet izbliza svojiu crkvu s kubetima i siiede rabine i geto· I opet ie usred svoza istočnoga Židovstva i crpe iz vrela. Kao da se na iedan mah povratio skoro realizmu kad slika »Rabina s cigaretom«, »Pobožnost«, ali ga to ne smeta da nad Vitebsk postavi putnika između neba i zemlie Okolina Vitebska«). Snažni doimovi ijavliainu se nešto kasniie i nastalu nezaboravne slike »Sivi Deisaž«, »Nad gradom« u koioi izabrani par slika nad gradom, sa geometriiski sazidanim kućicama i ogradama, sa glupim sitničavostima i »D)vostruki portre« gdie niegova žena u golemim dimenziiama drži niega na ramenima izvan grada, a nad nima lebdi mali anđeo. Konačno »Muzikant« iedna od najizrazitilih slika niegovih. To ie onai isti muzikant koiega već poznaiemo od Pereca i bez kojega si ne možemo zamisliti Habimu i niezinu ekspresionističku umietnost. Ko je vidio ples prosiaka u Dibuku od Habime ili čuo Engelovu muziku u Dibuku. tome se ne treba više da kaže. Ovom prilikom zanimlivo ie spomenuti da Chagall ima velike zasluge za ievreisku kazališnu umietnost. 1920 naslikao ie zidne slike za Židovski akademski teatar u Moskvi i inspirirao stil inscenaciije {istog teatra. Pa i onome ko ie vidio Habimu i slike Chagallove niie teško prosuditi kolika zasluga ide Chagalla za uspieh Habime koioi ie i naimanji defai integralni dio niezine umjetnosti.

U zidnim slikama za moskovski »Židovski teatar« on slika ples. Svi kopiTani ritmi lazza se tu miiešaiu sa melanholičnim piesmama i sfernom ritmikomi geta, akrobati stoie na glavama i rukama, sve ije pitoreskno i burleskno, ali ie sve zahvaćeno ekstazom gibania. Ovu će akrobaciiu gibania i muzike ioš jiedanput oblikovati u seriiu gonache-a »Le cirque«.

Epizoda. Boliševici su pokušali demokratizovati umietnost i pozvali Chagalla da bude na čelu iedne slikarske akademiie. On ie pokušao. No miie mi

244