Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

uspielo, i za nekoliko godina povratili su se opet stari profesori i SVe ie bilo po starome. — Umietnost, aristokratska poiava, ne može sec demokratizovati, ier nema pučke umietnosti; umietnost ie stvar pojedinca. Chagall se ne može uniformirati, on, tako individualna piesnička duša, on ide svojim putovima. A: umictnost ne može biti u službi nijednoga režima.

i Chagall ie otišao iz Rusiie. Kao slobodan čoviek možda se osiećao ogra-

ničen u svojoj slobodi. Povratio se preko Berlina opet u svoi Pariz.

1 tamo slika cviieće i anđele. »Ko ie god vidio, pa bilo to i samo iedanput »Dvostruki portre« zbirke Ienć Gafić, neće zaboraviti ruže na kolienima gde Chagall krai iedne crne ruke« kaže Paul Fierens. Takvo ie to cvileće.

Ali zadniu riječ ioš niije kazao.

U niegovu dielu se vide različiti utičcaii. Naibolie i naičistiXe osobine DOiedinih pravaca ie prisvojio. Tako liiepu čistu i jasnu boiu od foveista izviesnu tehniku prozirnih kuba i istovremenost od kubista.

Chagall ie velik slikar i velik Židov. Za niega bi značilo možda premalo: da ga nazovemo tek židovskim slikarom. Velik ie za nas upravo Zato, jer ie on kao čoviek izrazio naiveće naše vrednote, i naše bitne osobine — motorički karakter i muzikalnost, metafizičku tendencjiu židovstva. Prikazao ie to najzbiienije u židovskom muzikantu s nakrivlienim ustima i neizmierno žalosnim pogledom:

Zagreb 19560

iN

Marc Chagall Poliubac Marc VChagall Stari rabin

i _ Marc Chazgall rođen ic 1890 godine u Lioznu (gupernila Vitebsk). Do 1910 godine ŽiviO je u Parizu gdje se upoznao s kubizmom. 1914 godine povratio se u Rusiju.

Zdie se zadržavao do 1922 godine, a odanle ie pošao u Berlin. Danas živi Chagall u arizu.

Kod izrađivanja ovoga članka pored cstale literature naiviše ije služila brošira »Marc Chagall« Paula PFicrensa (Paris 1929). Ko se zanima za daliu literaturu, naći će je u toi broširi. A. P.

245