Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

miriiadama diece Jisraelove; na nebu ćeš zapoviiedati pedesetipetorim mirijadama pravednika koji idu putovima moie Tore. O, Moisiie, prošli su tvoji dani, ali tvoi život neće proći. Nećeš trebati krova nad glavom, ni ogrtača, ni hrane da utišaš glad, ni ulia za svoju glavu, ni sandalia za svoje noge, ni mieseca ni sunca za svoie oči: prekriću te svojim siajem, odieću te svojim siaiem, nahraniću te svoiom slašću, poniieću te na krilima svoie slave, i na tvom će obrazu zasijati moje svijetlo; jer, dogod si na zemlii, na tvom obrazu prebiva samo siena moga sviietla.«

Ali Moisiie sveudili ne podleže. On opet zastenia: »Kraliu svijeta, kraliu svijeta, ako mi ne dopuštaš da prekoračim Jordan, ako mi ne dopuštaš da ugledam obećanu zemliu, a ono mi dopusti da živim, o Gospode, da živim i da sviiet gledam! A ako ne dopuštaš da ostanem čoviek, a ono mi dopusti da živim, ko zvierka na poliu, ko ptica u zraku, ali dai mi da živim, dai mi da živim! Ne dai da umrem!«

Tako ie molio profet; brda i mora zadrhtaše; ponori zemalia i svodovi nebesa zavikaše od užasa; svi glasovi Svemira zalečaše smrtnim strahom: »Zar Bog hoće sviiet razoriti?« Jer Moisiiina molitva biiaše ko mač koji siječe i razdire svietove, u Moisiimoi tužalici bilaše Miieč neizreciva, Ime, koje ie svietove stvorilo. Tada zapoviedi Vječni anđelima neka zabrave sva vrata molitava kako molitva profetova ne bi pristupa našla: andeli uskliknuše: »Slava Vječnome (neka ie hvalien) koji ne zna za izuzetke i nepravicu i koji ie svima smrtnicima dao iednaku smrt!«

*

Moisiie se uspeo na vrh brda. Bog mu reče: »Moi sinko, zašto dršćeš?« — »Bojim se«. — »Pred čime?« — »Boiim se smrti, Samaela se bojm!« »Zagledai se u daljiinu preda se.«

Moisiie se zagleda. I Bog otpoče opet: »Pogledai zemliu s onu stranu riieke: ovu sam zemliu obećao Abrahamu, Izaku i Jakovu, ia sam im se zakleo: daću ie vašim sinovima i sinovima vaših sinova. — Ti nećeš na niu stupiti, ali ti ie smiieš gledati.«

I kad se profet onamo zagledao, udahnuo ie Vječni toliku snagu u niegov pogled, da ie pregledao čitavu zemliu, od Jordana do mora, od Hermona do pu-– stinie. da ie vidio svako miesto zemlie, od diiela Naftalijeva do Simeonova. od Kubenova do Danova, od vinograda Karmela do uzvisina Sodoma., od ruža Sarona do pašniaka Gileada. I kad ie Moisiie gledao, udahnuo ie Bog toliku snagu u njegov pogled, da niie vidio samo svako miesto nego i svako vriieme svakoga miesta: Jerihon koji pada od zvuka trubalia: Simsona koji nosi kapiie Gaze na brdo Hebrona: Deboru koia daie, te na Taboru zvijezde kiše na Siserine čete; Samuela koji u Bami pomazuie uliem čelo Saulovo: Davida koi u potoku Eli sabire kamenie za uboistvo diva. Salamuna koji pievajući prenosi šator zavjietni Sinaia u hram Moriie. I profet zašaputa u veseliu svoga srca: »Gospode, Gospode, ti ispuniaš svoje obećanie, i tvoia dieca ispuniaiu svoje obećanie! Poveo si ih do Obećane Zemlie, a oni te onamo uvedoše da ie zaiedno s tobom nastavaju!«

Ali iza pobieda ugleda poraz, iza grehova kazne: Ahaba i Izebelu., koji se na vrhuncima Samariie kumirima klaniaiu: Manmasea koji ie naredio da se u stablu terebinte prepili tiielo iednoga proroka; Ahasa koji u naisvetilem svetištu. pod krilima kerubina, sprema ležai svoie pohote: Joiakima koji puni u dolini Tofet vrući potok Baalov mesom svojega sina. Sada iure ı strci ratne buke konianici Nebukadnezarovi, Nebukadnezar s mitrom na glavi, niegovi bradati koplianici, niegovi snažni striielci; Tit sa svoiim Rimlianima, Sircima, Arapima i Getulcima: oni mašu mačevima i kopliima. pokreću boine sprave i katapulte,

256