Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

'rvliu gase sedam zviiezda svijiećniaka, odgone u progon vaine preostatke dvanaestorih plemena.

I zastenie Mojsije bolom u srcu: »Jao, sinovi moii, Što li to činite? Kuda ćete? Gone vas napriied za bakrene lance u nozdrvama ko da ste blago! Okovima vas sapiniu, a za vama vam SC ponosno ruga sin Edoma! Mazgome vas bosonoge i okrvavliene brdima i dolovima, u žarkom suncu, 1 oluii bez krova nad glavom, bez zemlie, bez sna. O Gad, Juda, Beniamin, Efraiim! Gladuicte, a mane nema! Žeđate, a izvora nema! Lutate, a daniu nemate stup dima, noću stup vatre da vas predvodi. Gospode, Gospode, možeš li ti podniieti sramotu koju si na njiih navalio? Zašto si ih izveo iz ropstva, otvorio im dvanaest Dutova n moru. pretvorio piiesak u baštu, stijenu u vodu izvorsku, zašto si upalio svoie brdo i pred niim obiavio tvom narodu tvoji zakon, ako se ti sam na zemlii zatireš zatirući niih?«

Ali gle: pred očima profeta ispuni golemi hram prostoric:· Niegovi su zidovi bili iz oniksa i berila; niegova vrata iz iaspisa i sardoniksa; niegove grede iz smaragda: niegovi krovovi iz topaza; niegovi stubovi iz ahata, hrizolita i ametista: niegov žrtvenik iz rubina, karfunkula i safira. Pred hramom čekao ie Mesila.

I šaptaše Moisiie: »Je li ie to hram nebesa? Je li ie to hram zemlie?« »Moisije., moi oče«, reče Mesija, »hram, koji vidiš, nije mi hram zemlie ni hram nebesa: to ie hram neba koii će zemlia da gradi.«

Dok ie on govorio, otvoriše se sva mora. i sa svih putova DO sVim moTima ustadoše svi narodi, čisti grijeha, digoše se hramu s palmom u ruci i pičsmom iz gerudiiu: a iza svih naroda koračahu svi mrtvi svih vremena i svih mjesta: oni se vratiše iz Gan Edena ili dođoše iz pakla, i oni s palmom u ruci i s piesmom iz grudiiu; pred narodima stupao ie Jisrael a i on jie nosio palme i pievao zahvalnice.

I reče Mesija profetu: »Moisiie, moi oče, kako bi ti bio mogao da stupiš u Obećanu Zemliu? Vidi, nile samo s onu stranu Jordana zemlia koju si tražio: ona jie s onu stranu liubavi, s onu stranu nade. Vidi: čitava ie zemlia čitavoga čoviečanstva.«

I dok ie on govorio, uzdiže se u golemom hramu, ponad svih brda i dolova, ponad svih zemalia i mora, golem stol. I svi narodi posiedaše za taj stol, i za posliedniu svetkovinu uskrsnuća nalijievaše im Adam vino grožđa sviju Vinograda i dijeliše kruh pšenice sviju polia. I svi svetkovahu posliedniu svetkovinu uskrsnuća i pievahu s Adamom, s Jisraelom i s Mesiiom: »Hozana, tTozana! Vremena se ispuniše: Bog ie iedincat, čoviek ie iedincat. Mir liudima u nebesima, mir Bogu na zemlii!«

Kad ie nestalo u podnevnom suncu slika budućnosti poput sania u noći. reče Viečni Moisiii: »Odredio sam svima smrtnim smrt, samo Jisraleu život kako bi živio čoviek, kako bi živio Mesiia. Mogu ia, ako hoćeš, da miieniam svoju odredbu: ti ćeš Žživieti, ali Jisrael će umriieti: vriieme će za te mirovati. bićeš vječan, ali Mesiie biti neće.« A Moisiie reče Bogu: »Ti si Bog blage topiote, kraliu sviieta: neka dođe Mesija, neka živi čoviek, neka živi Jisrael! Neka umrem 1a!« -

*

Kad jie Viečni (neka ie hvalien) vidio da ie profet pristao na svolju Sinrt. reče Gabrielu: »Pođi i uberi poput cvijeta dušu njiegovu.« Ali arhanđeo odvrati: »On ie vodio tvoi narod, tvoja su čudesa bila u niegovim rukama, tvoja riječ u niegovim ustima. on ie isušio more, on ie satro u prah zlatno tele: ne mogu podati smrt tome pravedniku.« Tada reče Viečni Mihaelu: »Pođi i uberi poput cvijeta dušu niegovu.« Ali arhanđeo odvrati: »On iedini izgovara tvoie neizre-