Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
civo ime. Učinio si ga — više no andela — gotovo Bogom: ne mogu podati smrt tome pravedniku.«
: A Samael ie na Moisiiu čekao već stotinuidvadeset godina. On reče Vječnome: »Uzeću mu ia dušu niegovu·« A Viečni mu reče: »Hoćeš li se usuditi ma i približiti mu se? Gdie ie miesto niegova svetoga tiiela koie bi sa svojih miliiun očiiu ma i pogledati mogao? On ie gledao svojim licem u moi obraz. On ie iz moie ruke primio Toru. On ie svojim nogama stupao pragom moga siaia.« — »Pa ipak ću poći«, odvrati Samael.
On uze svoi mač, opasa se nesmilienošću, zaogrne ogrtač gnieva i pođe Moisiji. Kad ga ie profet, na vrhu brda, ugledao, ispisa svojim plamenim prstima u zraku četiri znaka neizrecivoga Imena, i kao nepomična striiela u žarkom prostoriu lebdielo ie Ime u zracima. Samael bude na tle bačen i htiede da biega gmižući. Ali kolieno Moisiiino pritište mu gzrudi: već ie anđeo smrti bio blizu smrti, kad li zaori glas sa nebesa: »Moisiie sinko moi, ne ubiiai smrt, sviiet ie treba!«
Nesta Samaela, a pojavi se Vječni.
On reče profetu: »Držiš li ti, moi sinko, da bih ia bio dopustio da ti isto onako umreš kaošto drugi umiru? Legni na zemliu. Skrsti svoie noge. Skrsti svoje ruke.« Moisiie posluša. »Sklopi svoie oči.« Moisiie posluša.
Sada pozva Boz dušu profeta k sebi; on ie zašaptao: »Dušo, kćeri moja, odredio sam da stotinuidvadeset godina Živiš u tiielu toga čovieka; napusti ga danas, došao ie niegov čas.« Ali duša odvrati: »Kraliu sviieta, ia znam da si ti Bog sviiu duhova, da ti u svojoi ruci držiš duše Živih i duše mrtvih. Ti si me stvorio i stavio me u ftiielo ovoga pravednika. Ima li na sviietu ioš koie tijelo čisto ko njegovo? Ljiubim za i neću da ga napustim.« — Reče Gospod: »Kćeri moja, ne okliievai, slušai; bićeš u mojim naivišim nebesima, pod prijestoliemi moje slave, kod mojih kerubina i serafina.« — »Kraliu sviieta«, odvrati duša, »i sami su tvoji anđeli sagriješili; kad se Asa i Asael spustiše sa tvojih visina da liubakaiu s kćerima liudskim, morao si ih okovati između zemlie i oblaka da ih kazniš. Ali od onoga časa, kad si dao da Moisila svoiim obrazom gleda tvoie lice, niegKovo meso više nije poznavalo mesa. Zato hoću kod niega da ostanem.«
Bojiiš li se ti možda Samaela«, upita protet svoiu dušu. — »Bog me neće dati Samaelu.« — »Bojiš li se da ćeš morati oplakivati moiu smrt kaošto će ie Jisrael oplakivati.« — »Boz ie oslobodio moie oči suza.« — »Bojiš li se da ćeš morati u ponor pakla?« — »Boz mi ie obećao radosti nebesa.« — »Onda pođi, moja dušo, kamo te Bog šalie: i poput mene blagoslovi niegovu liubav!«
Viečni ubra poput cviietka dušu Moisiimu s ustiiu niegovih. Tako umriie profet poliupcem Božiim.
Kad ie bio mrtav, zazvuča iecai nad staništem heDreiskim: »Jao, iao, nieza više nema!« I od toga dana mana više niie padala. Jisrael, koii ie trideset dana plakao za Moisiiom ioš priie negoli ga ie izgubio, tugovao je i iadikovao za niim sada kroz čitavih devedeset dana. I sama zemlia tužno ie iecala: »Nebesa napustiše zemliu.« Viečni kaza: »Moisiie, sinko moli, ti si rekao da osim mene nema više Boga ni u nebu ni na zemlii: a ia velim da osim tebe neće više biti Moisiie u Jisraelu.« I zaplaka Bog.
Dok su svi plakali za sinom Amramovim, niie mogla Johebeda, niegov:n maika, da vieruie u njegovu smrt. Ona ije išla k Sinaiu i pitala: »Sinaiu, Sinaju, vidje li sina moga?« — »Ne vidieh ga ia sve od onda otkad ie na me spustio Toru.« Ona ie pošla pustinii i pitala: »Pustinic, pustinio, vidie li sina moga?« — »Ne vidieh ga ia sve od onda otkad ie na me manu spustio.« More ioi kaza: »Ne vidieh ga ia sve od otkad ie moie vode u kopno pretvarao.« A Nil reče: »Ne vidieh ga ia sve od onda otkad ie moiu vodu u krv pretvorio.« A Johebeda
258