Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

svaka sitnica može da postane doživljaj, kog oduševi malena travka ı daleki oblačić, tome može neznatna uspomena iz prošlih dana postati silan n. življaj kojim će stvarati, koji, ukratko, najmanjom sitnicom doživljava sve taj Je genijalan. 9Jjetimo se Shakespearea, Goethea, Nietzschea. Zašto su oni bili geniji? Koliko ljudi ujedinjuju u sebi, koliko duš4, koliko obuhvatnost:' Da Shakespeare nije u sebi osjećao ı doživljavao, u dubokoj emociji, sve tipove koje Je ocrtao — blijedi bi bili ı slabi. A Goethe: koliko pozitivnih rezultata na najrazličitijim područjima duhovnog rada. Nietzsche: psiholo= s toliko duša, te Je mogao prodrijeti svojim skalpelom u najtajnije odaje svačije duševnosti. I tako dalje. Negdje sam čitao da ima dva načina prikaza genijalnosti: kad obični čovjek prikazuje genija — biće blijedo i shematski; kad genij govori o genijalnosti, crta sama sebe, svoju dušu. I u geniJalnog je mladića Weiningera bilo tako. Tako mlad, u prvom cvijetu života. gdje se krv ı biće istom diže na plamni život, on je već bio s onu stranu. Poslije navršena drugog: decenija života bio je pravi učenjak, genij na puti. "Tako mlad, a toliko misli razvijenih, na putu rađanja, tako obuhvatan duh koji sintetizuje metafiziku, biologiju, muziku.

Govoreći o muškoj ı ženskoj psihologiji, naći će „dokaza« da »potkriJepi« svoju y Jer u: o inferiornosti žene. Nekoliko citata: »Die Frau, die stets sechamlos ist...« (251), »Dice Frauen baben, trotz Schiller, keine, Wiurde...«, »Wie kann nun aber eme Frau, wenn sie an sich seelenlos ist...« itd. Komentar suvišan.

Zanimiva je Weliningerova diferencijacija žena u tip majke i prostitutke. Razdioba nije društvena nego bistvena. Pod tipom se majke razumi;e žena uopće s težnjom za održanjem vrste, njoj je seksualnost sporedna, Gjeca su Joj cilj. U drugog je tipa obrnuto. Tipovi života laviraju između ova dva idealno zamišljena tipa. I opet ne pripada u ovaj sklop bavljenje ovom misli, ali ona je pobudila veliko zanimanje, diskusija se još vodi, a primijetiti valja da misao imade moguću psihologijsku osnovicu. Kao svagdje i ovdje stavlja Wemninger vrednote, dajući prednost duhovitijem tipu hetere koji potiče genijalnost muškarca (Weininger veli da su svi veliki muževi od Perikla do Schopenhauera imali hetere, ne žene-majke), dok je majčinski t'p banalizira. Za psihologijsku bi se vjerojatnost takvoga gledanja moglo mnopo pozitivna iznijeti, no Jasno je da tu Weiningerovu misao valja shvatiti me banalnom paralelom — već u duhovnom vidu.

Sa ženskom mu je inferiornošću identična jedna pojava u historiji SVIjeta: židostvo. Čudni paradokson! Opet jedan židovski antisemita, klasičan primjer za Lessingov » Judischer Selbsthass«. »Der Verfasser hat hier u bemerken, dass er selbst judischer Abstammungz ist« (4092) kaže Weininger, počinjući ovo poglavlje. (Na dan svoje promocije, 21 jula 1902, prešao je na protestantizam). Weininger izričito naglašava da se njegov stav ne smijc identificirati s trivijalnim rasnim antisemitizmom ili »antisemitizmom kao takvim uopće. On osuđuje svaki konkretni protužidovski pokušaj. Njemu je do principa! On se bori protiv »židovskoga« u duhu. Za njega je židovstvo

216