Ilustrovana ratna kronika

Стр. 6. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Св ,

Паника у Турској Турска преживљује последњи чин своје велике трагедије. Турска се распада. Велкк је то и историјски догађај. И појединости су те трагедије занимљиве и поучне. Навађамо врло добру карактеристику друштвенога стања у Турској. Из Цариграда преко Трапезунта и Ватума добило је »Рускоје Слово« у Москви овај извештај о општој ситуацији у Турској: Турска је обузета паничним страхом. Гласови о општој мобилизацији балканских држава брзо су се разнели и изазвали су ужасни утисак , особито у трговачким и војничким круговима. 1,!амије су препуне Турцима, који побожно слушају причања неписмених мулаостаром предању турском, да ће Турска пропасти, кзд »седи краљ баришик опаџак« т. ј. кад се против ње удруже седам краљева. Овај савез од седам краљева сматрају Турци за свршену ствар, убрајајући у ове »краљеве«: бугарског, српског, црногорског, грчког, руског, енглеског и француског. Овоме предању Турци слепо верују и отуда њихов неописани страх. Мноштво свакојаких глупих и су лудих гласова степенује панику. 0 њеном огромном ширењу може се судити по томе, што је министарство унутрашњих послова поставило нарочите чиновнике, којима је стављено у задатак да стишају народ и да му објасне, како Европа неће до пустити рат и раскомадање Турске. Алн што год се на тај начин постигне, руше опет хиљаде бегунаца из Маћедоније и Дринопољске, који причају, да је код њих обузео све мухамеданско становништво страх и ужас. Европски мухамеданци не веРУЈУ, да се Турска може одржати, те с тога бегају преко Цариграда у Азију, не би ли умакли савршеној освети хришђана, жељних да се на-

;ија у Србији: Логор на Тркалишту крај плате за стовековне зулуме и окрутности турске. Редифи (резервисти) у место да хитају под заставе, крију се или бегају у горе. У Малој Азији мобилизација напредује врло споро. Редифи се терају у касарне бајонетима и корбачима. 0 Бугарима прича под утиском страха болесна машта турске светине чудновате ствари. Кажу, да су Бугари на своју границу извели милион војника и тај големи број објашњавају тиме, што се против Турака кренули не само живи него и мртви Бугари. Мање празноверни објашњавају бугарски милион тим, што су већ Бугарима приспели у помоћ »Москови« (Руси). Силом сакупљени редифи страховито су разуздани. И у Цариграду упадају у гостионице, где једу и пију, остављајући гостионичара да наплату тражи код Алаха или код Султана. Власти су немоћне, да им стану на пут. Приштина на Косову Пољу Немањићска столица Приштина, данас је у границама Слободне Србије. Жалост је видети садашњу Приштину, негдашњу престоницу Српског Краља Милутина Немањића. Све је то оронуло, пропало, осиромашило, прави тип турске Паланке. Ништа од старих споменика, цркава, Милутинових дворова нема сад. Зна се само место, на коме је још не тако давно стојала кула (до .скора „сахат-кула"), једини остатак Милутинова двора. Сад и куће и улице, и чаршија, све уопште казује, да , се човек налази у земљи, у којој су вековима дивљи Арнаути господарили. Пре уласка српске војске у Приштину било је 3690 кућа, са 25.000 становника од којих само 'ј г , Срба, а '| 5 муслиманских Арнаута, српских крвопија и око 1000 Д .уша Ци гана (православних и муслиманских). Број српских домова нагло је опадао не само у косовским се-

Београда лима, већ и у Приштини, од несношљивог зулума арнаутског. У Приштини има српска основна и грађанска школа и једна црква, до које је зграда, у којој митрополит призренски одседа кад долази у Приштину. У Приштини је од 1888. ,год. и српски консулат. Први консул Србије на Косову, Лука Маринковић погинуо је у Приштини. На пола сата од Приштине налази се Косово Поље, тужно српско разбојиште, са гробом (текијом) цар Муратовим и са гробовима косовских барјактара. Околина Приштине, пуна је старих споменика наравно већином у рушевинама. Нису далеко црква Грачаница, манастир Девич, рушевине цркве Самодреже, рушевине брвеничке цркве (задужбине Лазара и Стефана Мусића, сестрића кнез Лазаревих) у Горњем Лабу, бања Милоша Обилића („Сала-Баја" или „Киш бања") код лужанског моста на Лабу, докле су допрле предстраже осветничке српске војске 1877. год. на Косову. У недалекој планини Чичавициимау рушевинама 77 српских манастира, а пуно је старих српских задужбина и на Косову — пољу, у Голаку и качаначким планинама. Све су то сад гробови, гробље некадашње српске царевине, али ипак гробље, из којег је ево — васкрснула Српска Слобода. [За управника Приштине је постављен Живојин Рафајловић, бивши официр и посланик у српској Скупштини. Рафајловић је један од најистакнутијих револуционара у Србији. Родом је из Врање и наше крајеве у бившој Турск ј врло добро познаје.]. п^=ппппааоааапппппппаппаааоааааоаоааппаооааооаааааопг^х) Ш НАШЕ СЛИКЕ Ш &ч=Ј:шппаиапааааавдппопппппааааппппаааааааааааааааоо1Ј=ХгЗ Косовски се дух јавља Србима на Косову! Срби раде пољске послове. Око њих је жито и косовски цвет. Црвени божур. Цвета само на Косову. Косовски се дух јавља Ср-