Ilustrovana ratna kronika

Си. 1.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Српеки војниди пудају из митраљеза (машинеких пушака) на Турке.

бима ... И пружа им знамење ослобођења. Мач! * Стара је Србија стењала преко пет векова под Турцима. Косово је поље било у црно завијено. Мрак и ропство на све стране. Вапај робља. Вапај за слободом. И дођоше дани велики. Краљ Петар I из дома Карађорђева ослободи Стару Србију. Он је Осветио Косово. * Ко ослободи западне делове Старе Србије? Ко освоји Скадар на Бојани? Ко посла витезове у Санџак? Ко је велики песник? Ко је најгенијалнији дипломата у Словенству? Ко је стожер великога рада на ослобођењу заробљеног Српства? Краљ Никола 1 Петровић Његош. * Паде тврђава Тузи. Освојише је соколови Господара. Командант, представник гордих Османлија, предаје седипломати, песнику и ратнику краљу Николи 1. То је почетак коначнога пада европске Турске. * Слика са Тркалишта код Београда представља мобилизацију у Србији. Чули сте већ за ту славну мобилизацију. Србија је изведе јапанском тачношћу и брзином. То је произвело прво изненађење у Европи. * Српска је војска наоружана ма шинским пушкама. Оне просто косе непријатеља. Војници их воле, и на непријатеља пале весело, као да су у сватовима.

3 А П И С И

српско-турскоме рату, борио се као добровољац, сада је на Косоко отишао у служби „Заставе , која се дичи тиме, што је са Косова извештава зет Светозара Мнлетића. [Из „Браника"] Дивно ли се држи „Браник" у овим значајним данима! Седи борац, др. Михајло Полит-Десанчић држи високо српску заставу, а његова десна рука у „Бранику" србасти Јанко Нерић врши сјајно своју дужност. Извештаји су „Браникови" тачни и родол:>убиви, а његове оригиналне вести из Црне Горе очекују се са великим нестрпљењем. [У служби Српског Црвеног Крста] Чим је Србија објавила рат Турској, познати новосадски лекар др. Миладин Свињарев, не жалећи материјалних губитака, ставио јесвоје услуге друштву Српског Црвеног Крста у Београду. КадГСТЋР гоше први рањеници у Београд, др. Миладин већ је био на светој дужности у београдској војној болници, где је данас својом хируршком вештином од велике користи рањеним српским јунацима. Као што чујемо, диви се издржљивости српских јунака, а срце га вуче у Скопље, да вида ране јунацима, и да олакша тиме силни терет родољубља на својем српском срцу. [Остварено пророчанство] Спиридон Гопчевић, познати чувени европски путописац у своме делу „Стара Србија и Маћедонија" пре двадесет и четири године говорећи о Скопљу пише: „Али доћи ће време - - и ја осећам, да више није далеко — да ће Скопље понова поздравити' , српског краља, као

господара, и да ће се са оне тврђаве лепршати српска тробојка! [Сузе учитељичине] После званичнога дела последње народне забаве седило је друштво Србаља из разних крајева. Била је у друштву и учитељица из Скопља. Наздравише и њој и пожелеше слободно Скопље. Српска девојка бризну у плач. „Слободу Скопља никада доживити нећу!" Зар никад? зар никад ? Устаде Томић Јаша и рече: „Утри сузе, Српкињо селе, јер ћеш доживити слободу Скопља. Скопље ће бити слободно можда већ кроз годину дана". [Џ ами је у Приштини] Од неких 15 џамија у Приштини, највећа је т. зв. „царска џамија", која је зидана после Косова, по некима ударио јој је темељ још цар Мурат, а зидао је сам Бајазит. У Прмтт ини гу бр.ч миттп гЕе_џаш4е~о сана камена озидане. Наш народ у околини прича да су ове џамије сазидане од задужбине жена, којих су мужеви на Косову пали. Ово је вероватно, јер удругим варошима нису тако богато зидане џамије као у Приштини. Поред цареве џамије има једна надгробна мраморна плоча, за коју Приштевци веле, да је гроб неког Св. Стефана, а да је тај гроб био у олтару неке цркве, на чијем је темељу сазидана та џамија. И ако је тај гроб на самој улици, преко њега неће да прелазе ни Срби, ни Турци, сматрајући то за 'грех, а из бојазни, да им се не догоди каква несрећа. [Јапанци на Балкану] Србијанци су наша браћа рођена, али многи међу нама нису их познавали и с тога их нису довол^но ценили. Најновији догађаји су

□□С [На Косово] Јаша Томић, уредник Милетићеве „Заставе" и вођа радикалне странке пошао је и стигао са српском војском на Косово. Кад је био млађи, у

Ето, како је Муја уводио реформе У Турекој