Istočnik

Стр. 107

власти за зидање звоника уз цркву, што је и извршеио послије неких неприлика, које чинише тузлански Турци. Звоник је свршен 6. октобра 1874. — Г1ри архимандриту Александру Симићу бихају калуђери ови: игуман Јосиф Поповић, Иларијон Стојановић, Јоаникије Петровић, а касније придоЈјоше: Фотије Ђурић и Јефтимије Петрић; учитељем пак на манастирској српској школи бијаше још и онда Петар Лазаревић. (Свршићв се.)

Р а з н о. Сједница настојатеља херцеговачких ианастира држана је 10. фебруара о. г. у митрополитској резиденцији у Мостару под предсједништвом ЕБег. Високопреосвештенства Митрополита Серафима ради уређења и једнобразне управе епархијских манастира. Прешли у православље. Франца Ваничека у Билећи превео је из римокатоличке у православну вјеру 5. фебруара о. г. надзиратељ Ђорђе Периновић и дао му је ново име Цвјетислав. Златно перо. Архимандрит Нићифор Дучић, члан краљевско-српске академије Наука, врли родољуб и плодни писац, дао је обилате грађе из народних умотворина из Херцеговине правном великану дру В. Богишићу, министру правде у Црној Гори. Др. Богишић вели у писму архимандриту Дучићу од 28. фебруара ове год: „Овијех дана, особито послије недавне ваше пошиљке, погледах колико је у мене ваших драгоцјених рукописних успомена! Пожељех да и у вас буде каква моја успомена, а пошто, жали боже, ја вама немогу ништа корисна у рукопису дати, помислих на један предмет. Пошто сте ви од најбољих српских сувремених писаца, о вама се доиста може казати да је ваше перо златно. Према томе шаљем вам као мали споменак, једно перо од чиста злата. Молим вас, драги пријатељу, да примите тај споменак онако срдачно као што вам га од срца шаљем, и дај Бог : писали њиме још много и много десетака година себи на част, а српској књизи на корист итд. У Паризу 28 фебр. (12 марта) 1898. год. Ваш искоени пријатељ В. Богишић. с. р. (Из „Цар. Гл.) Шталпарија у Никшићу (у Црној Гори). Као што „Глас Црногорца" јавља, у Никшићу у Црној Гори основана је штампарија на акције, те су већ и потребите машинерије набављене. Француски архиепископ о електрицитету. Мислимо да неће бити сувишно ако упознамо читаоце са врло интересантном ријечи, коју је изговорио архиепископ града Е (А1х) при отварању електричне станице. Садржај те ријечи наводимо по тексту илустрованог журнала „Д^ло" („Бр. 1 за 1898 г.). П1та је то електрицитет?" пита говорник. „Ви ништа не знате о њему. Па и највећи научењаци нијееу у томе срећнији од вас. Они за ту силу веле, да је тајанствена, невидљива, неизмјерна, страшна у својим појавама и неисцрпна у услугама, које нам чини и које ће нам чинити. И као што впдимо, електрицитет неће још за дуго рећи своје последње ријечи. Снага је његова неизмјерна и тој сили нема граница; њој, к&о што ми