Istočnik

Стр. 105

коме је божанствену службу свршавао и утвр|>ивао га у вјери. Толико по предању. Које је то године све било, не зна се. Манастир је служио све до године 1800., у ком је времену управљао манастиром Јефто Пљецо, игуман, родом из села Локања (у зворничком котару) и имао много калу^ера. Тих година букну устанак преко Дрине, т. ј. у Србији, у који су устанак пристајали и овамошњи Срби и тако заметали кавгу с Турцима у Восни. Када Турци разбише усташе у Србији, онда се босански усташи из Србије поврате натраг у скоју отаџбину Восну, али се не смједоше својим кућама повратити, него се по шумама скриваху хајдукујући. Једна таква чета зачује, да је неки харачлија Китовница у самом манастиру, те ту од јадне сиротиње раје купи хараче и глоби, кињи и мучи ју, светињу обешчашћује, а њене смирене служитеље — калуђере — меће на свакојаке муке, па не могући то трпљети, нападну на харачлију Китовницу и дружину му. Момци Китовничини, пошто су неколико хајдука убили, сви до једног изгину, а кад харачлија Китовница видје, да сва његова пратња изгибе, запали манастир изнутра, а он спусти се низ трубу беза (платна) са горњег ката једне ћелије у намјери да побјегне, ал' га иза бусије дочека неки Станко Мишић, из села Главичица, манастирске парохије, и танетом из пушке погоди га, те Китовница паде мртав на манастирску ливаду код воде звана „Илиџа''. Међутим Турци из околине зворничке нагрнуше, те поробише манастир и гато не бијаше изгорело поново запалише, тако да је сав манастир кроз неколико сати постао пустим згариттем, а игуман и калу^ери разбјегну се куд који. Кад се Србија ослободи испод турског јарма, посташе нешто мирпији дани и у овим крајевима. Тада се игуман Јефто поврати с калу^ерима (ваљда из Србије?) на пусто манастирско згариште, те уста свом енерЈјнјом око тога, да се манастир што прије подигне, у чему је и успјео, јер се за врло кратко вријеме издашном дарежљивошћу побожног српског народа подиже из пепела поругаени храм Божји и отпоче опет божанствена служба. Исти игуман Јефто, из превелике захвалности према Свемогућем, — да је у овој стародревној Србиновој светињи, пошље толиких на њој извргаених недјела, отпочела опет св. литурђија — оде у Јерусалим, па поклонив се живоносном гробу Христовом, на повратку свом из Јерусалима, сврати се у Грчку, те посредством Грка изради од Султаиа ферман и берате за опрост пореза на сво манастирско имање. Овим ферманом и бератом, које је трудољубиви игуман собом донио, биле су ме^е манастирске по прччању 80. годишњег старца Томе Мршића, из Ченгића и начал-