Istočnik

Стр. 220

источник

Бр. 14

Спаситељевих, да вјера спасава; у вјеру је полагао сву своју наду, сво уздање своје. Кад је био у великој биједи и иевољи; кад се враг, тај вјечни непријатељ чокјеков, дигао у лицу брата му Вукана, да га куша: није се Стеван латио копља НИ оружја, да силу сплом сузбије, да у земљи море братске крви пролије, него је прибјегао св. цркви и вјери својој тражећи утјехе и помоћи, — молио је брата Саву, да дође у земљу Србинову са моћима светог им оца Симеона, и да умудри завађену браћу, да божјим словом успостави у земљи ред и мир, који они нарушише. О, благо њему, кад му је вјера била тако чврста! Благо њему, кад се надао тако поуздано — хришћански! Јер, браћо моја, „в ј е р о м принесе Авељ Богу већу жртву, него Кајин, и кроз њу доби свједочанство, да је праведник; вјером би Енох пренесен на небо, да не види смрти; вјером Ноје постаде нашљедник правде; вјером се Аврам оправда и дође у земљу обећану; вјером Мојеије велик би и изведе народ израиљски из Мисира, и одведе га у земљу обећану; вј е р о м пређоше Израиљћани Црвено море и ријеку Јордан; вј е р о м њиховом уздрхтали попадаше пред њима зидови Јерихонски; — судије, цареви и пророци вјером побиједише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрице мача, ојачаше у немоћи, посгаше јаки у биткама, растјераше војске туђе"; вјером се спасли многи од болести и смрти чудесним исцјељењем Христовим; вјером свог господара исцијелио се сатников слуга; вјером свога оца спасао се син духа бијеснога; вјером се спасао и данашњи светитељ: у земљи му се ред успоставио; разбуктале се страсти угасиле; узбуркано, валовито море се стишало, и брод дрзвавни опет пође тихо путовати. Из љубави спрам св. вјере наше и њене славе родила се у њему друга лијепа врлина — ревновање за св. вјеру, које се огледа у помном помагању оцу и брату, кад су ови дизали српски манастир Хилендар у св, Гори. Стеван им је обилато слао помоћи у граћи, злату и сребру, јер је провидио, колико ће добра донијети овај манастир српекој цркви и просвјети. И сам је подизао храмове, помажући брата Саву; бијаше Стеван вазда велик ревнитељ добрим дјелом. А што да вам говорим, какав је био свијетао у монаштву, кад је тијелом живио, као што живе бесплотни анђели? Зар би га иначе св. црква наша узела у светитеље своје, да није био анђео животом? Зар би му славила свијетао спомен до данашњих дана? Споменом на њега, св. црква хоће да побуди своје вијерне на подражавање његову светом животу и на молитву том светитељу, да их заступи код престола божјег. Увјерен сам, да сте му се данас топло помолили, да се код Бога за вас заузме. Та зар бисте иначе дошли били овако јатомице у свети овај храм божји? —- Али ме почујте, да вас поучим, како треба да подражавате светом животу данашњега божјег угодника, јер мало вас је, који тако живите, као он што је живио; мало вас је, који ходите путем спасења, којим је он ходио, а много вас је, који низбрдице клизате путем, којим се стиже у царство огња и вјечних мука. * Напријед мало рекох, да је данашњи светитељ, св. Симон помно помагао оца и брата Саву у подизању храмова, а и сам их је подизао, јер је знао, да је тешко оном мјесту, земљи и народу, гдје се ријеч божја не чује, гдје се не поје св. литурђија.