Istočnik

Бр. 17

ИСТОЧНИК

С'1 р 265

инђијским Јожевцима, ни Питагорејцима грчким нити са Тајрговцима александријске школе. Њнхови прави учите.љи су „Хасидим", Скромни, т. ј. они ревни Јудејци, који бијаху непријатељи грчке културе, и из чије средине указа се ватрени Јудеј Макавеј. Закон Мојсијев за њих бијаше све и сва; ради њега они се одрекоше радног живота, законских препирака, политичке борбе и одадоше се у потпуној одвојености мирном посматрању. Они држаху фарисеје за млакоње, а синагоге, да су на странпутицу заншле. Они увгфаху да се свијет не могаше препородити, и сматраху себе мртвим за свијет. Они живљаху у заједници и бијаху сиромашни. Дуже времена називаху их „Ебионим" сиромашни, јер они нешто полагаху на то, да ништа немају. На пошљетку скупише се сви и направише као неку конгрегацију и тек тада појавише се под именом „Јесеји". Нзихово пребивалиште налазило се на западним обалама Мртвог мора, и тамо под палмовим дрвећем оазе Енгади подигоше праве манастире. Они се одричу позива, да се старају о поправљењу људи, и у својој лажној тајанствености све препуштају Богу или слијепом удесу. Они вјерују у бесмртност душе, надају се ослобођењу материје и очекују блажен живот. Никад се не заклињу, трезвени су, чисти, страсти умртвљене, и ћутљиви. Неће да имају слугу. Сви су једнаки, браћа. Не жене се, вели Јосиф 1 ) али усиновљавају дјецу оних, који нијесу у њиховом реду, претпоставив да дјеца нијесу превалила доба за васпИ) тање, и сматрају их као чланове сопствене породице и васпитавају их за њихов начин живљења. Главнц свети чин састајао се у често понављаном прању; сваког јутра купали су се при рађању сунца. Они сматраху себе свештеницима, јер стоји иисано: ., Ви сте народ свештенички"; (II. Мојс. 2.); они се уздржаваху од вина, јер је внно забрањено свештеницима за трајања њихове свете службе. Они не иду у вароши, јер су њихове капије украшене са киповима. Они не примаху ни грчког ни латинског новца, јер пета књига Мојснјева забрањује прављење слика. Закон Мојсијев јест гроб у ком су они закопани; они нијесу више жива саворења, они су сијенке. Они пролазе пустиње и села као бића из другог свијета; са бијелим огртачем у „МећП" одјевени, бедра са дугим појасом обвнјена, на страни (1о1аБга — сикирица о којој се говори у петој књизи Мојсеовој, и која као убојито оружје не значи. Фарисеји су их презирали. и назваше их због њиховог раног купања „хемеробаптистима", и исмијаваху њихове обичаје. Нзихову

<) Ве1Ј. 1па 2, 8.