Istočnik

Стр. 58

источник

Бр. 4

или извршили су очеву поруку не по савјести, а отац нека за н>их одговара! Радуј се, оче, својој доброј дјеци! Ти нијеси ништа пожалио да им стечеш богатства, а ево, како ти плаћају! -Још ти нијесу очи затворили, нијесу те положили у земљу на вјечни починак, а већ те исмијавају — твоја драга дјечица! Али, ко ]е томе крив? Ти се нијеси трудио, да усадиш у душу дјетишу страх Божји: ето твој рођени син не ће да зна за тебе. Ти си мислио да му купиш срећу здатом, да га оградиш богатством од свјетских неугодности; гледај, како је кратка вијека така умишљена срећа, како је без наде богатство твоје | Ти нијеси васпитао Хришћанина, већ незнабошца, не човјека, већ сластољубнву, неблагодарну животињу... Жестоке су ове ријечи, браћо> али ко не види, да су оне и истините ? Не гомилај Хришћанине богатства дјеци својој; учи их да живе побожно, а богатство, ако им не ће шкодити, само ће им доћи — Вог ће х'а послати! А ако је Бог одредио да у сиромаштву живе, знај да је воља Божја ипак боља од сваког нашег л>удског рачуна; предај се сам и предај дјецу своју у руке Божје! Не брини се о томе, колико ћеш им оставити имања; брини се о томе, да им душа буде богата љубављу према Богу и ближњему, богата живом вјером у Промисао Божји, надом на Бога и жељом угодити Богу. Ето, она ће бити сретна цијелог овог живота и кроз овај живот доћи ће живот будући — вјечни и блажени Дјелатност св. Јована Крститеља. Крштеше Исусово. Из дјела П. Дидона: Исус Хрисгос. (Наставак.) Ровором и снажном појавом пророковом, силом његове ријечи и јасном одре^еношћу његовијех увјеравања цио народ био је удивљен, узбу^ен. Пустиња оживље гласом његовим. Пусти путеви напунише се непрегледним гомилама, које са свију страна долажаху, да виде пустињака и да га чују. Људе задивити, привући њихову пажњу на себе, пробудити у њима радозналост више сваке мјере и распирити у њима пламен религијозних осјећаја и љубав спрам политичке самосталности —■ лака је ствар. Божји гласник пак има виши задатак. Он мора продријети у највеће дубљине душе човјечје; он мора вољу омекшати, срца ганути и за собом повући. Такво дјело не може се учинити без непосредне Божје помоћи. Бог дијели својим пророцима не само светост дјелања