Istočnik

Вр. 4

источник

Стр. 57

шљедство? Па добро теби је ношло за руком, да стечеш лијеп иметак! нека и дјеца твоја сама себи пробијају стазу у животу, само нека се труде поштено, нека ближњега не вријеђају, туђе добро не дирају, а Господ ће их благословити, и не ће она бити сиромашнија од тебе. Тебе, може бити, кад-год и савјест мучи, кад се ејетиш увреде. коју си ближњему нанио; а њихова ће савјест бити спокојна, ако се буду Бога бојали и ближњега не заборављали да му помогну. А ево жалости: ако им ти оставиш богатства, а они се због тога богатства посвађају међу собом; ако се богатство твоје разнесе као прах по лицу земному, јер што се олако стекло, то се слабо и цијени и поштује* Зар ми не видимо на сваком кораку, како оци стјечу, а дјеца растјечу; оцеви не спавају од брнге, како ће што више стећи дјеци својој, а дјеца проводе ноћи уз карте и пијанке, те тако очеве новце бацају у вјетар; оцеви сједе и у недјељне и празничне дане у дућану, заборављају на цркву Божју због бриге аа течењем, а дјеца и радне дане проводе по позориштима и разним увесељавајућим забавама и очев новац бацају на добре бакшише Несрећни родитељи! Зар ви не видите, да за све то нема времена, као што се жалите ви, а баш сте ви свему томе криви! Чему сте ви научили своју дјецу? Јесте ли их ви водили у храм Божји онда, док су још били младенци, дјеца, младићи? Нијесте ли их држали уза се за оном истом тезгом, за којом п сад сједите тако неуморно, уображавајући себи, да чидите добро дјело, да није гријех ни на празник велики сједити ту: „та тако је заведено, у томе смо се уживили, од тога се хранимо "!? Дјеца ваша и не знаду за ону благодатну утјеху, која бива тако жива, тако упливна у дјетињству, кад се дјеца моле у храму Божјем, кад им родитељп дјетињском руком пружају сиромаху милостињу, њиховом руком пале свијећу и постављају пред икону, кад спуштају своју жртву на црквени тас... Не сјећају се дјеца ваша оне сладости, коју осјећа добро срце, кад човјек помаже ближњему, немоћном сиромаху, кад дијели своју судбину са сиротињом и убоштвом људским ... . Не, ви их нијесте упозналп с тим чистим и светим радостима; а има ли што чудноватије, него да они траже грјешне радости и против ваше воље, против жеље ваше, расипају стечено ваше имање ? Зашто да се гријех таји? Дога^а се, да се они пе задовољавају само тијем, што узимају непосредно из ваших руку, него још и тајно од вас узимају, или краће — они вас поткрадају за та грјешна задовољства. Краду с почетка по мало, за тијем више, и ствар дође најпослије дотле, да весрећни отац добије једнога дана позив на суд: његова су дјеца направила .лутва у његого име и ве ће ,да их плате; отац је богат — нека плати